Turska prodala 60 tona zlata za dve nedelje — kako odbrana lire utiče na globalnu cenu zlata

Turska centralna banka je za dve nedelje potrošila $8 milijardi u zlatu i $33,7 milijardi deviznih rezervi pokušavajući da zaustavi pad lire — valutu koju rat u Iranu, skok cene nafte i masovni odliv kapitala guraju ka kolapsu. Za srpske investitore, ovo je najvažnija priča marta 2026: kada deseta zemlja na svetu po zlatnim rezervama počne da rasprodaje zlato, to pomera globalnu cenu — i otvara pitanje da li je pad sa $5.600 na $4.400 po unci kriza ili prilika.

---

Rat u Iranu počeo je 28. februara 2026, kada su SAD i Izrael pokrenuli vojnu operaciju. Za Tursku — zemlju koja uvozi gotovo svu naftu i gas — to je bio ekonomski šok bez presedana.

Šta se desilo: hronologija turske prodaje zlata

Nedelja za nedeljom

Od 52,4 tone prodatih u nedelji 20. marta, oko 22 tone su direktno prodate na tržištu (~$3 milijarde), dok je ~31 tona korišćena u svop transakcijama — razmena zlata za devize sa drugim centralnim bankama.

Izvor: Bloomberg, Kitco

---

Zašto Turska prodaje zlato: četiri istovremena pritiska

1. Nafta kao teret koji guta devize

Turska uvozi gotovo 100% nafte i gasa. Sa cenom nafte blizu $100/barel, svako povećanje od $10 proširuje godišnji deficit tekućeg računa za ~$5,1 milijardu. Rast od $30/barel (koliko je nafta poskupela od početka rata) mogao bi da doda $15 milijardi godišnjem deficitu.

2. Bekstvo kapitala: $25-30 milijardi za tri nedelje

Od kraja februara, strani investitori su povukli ogromne iznose:

• $4,7 mlrd iz obveznica

• $1,2 mlrd sa berze

• $14,7 mlrd iz carry trade pozicija (sa januarskog vrha od $61,2 mlrd na ispod $45 mlrd)

Ukupno $25-30 milijardi stranog kapitala napustilo je Tursku — klasično bekstvo iz rizičnih tržišta u vreme geopolitičke krize.

3. Inflacija van kontrole

Inflacija u februaru 2026. iznosila je 31,5%. Ako nafta ostane iznad $80/barel, projekcija za kraj godine je 33-35%. Ako pređe $100, inflacija bi mogla da dosegne 40%. Vladin cilj od 16% za kraj godine analitičari opisuju kao „gotovo nemoguć".

4. Lira u slobodnom padu

Turska lira je postavila 11 rekordnih minimuma prema dolaru za samo 16 radnih dana. Centralna banka je podigla prekonoćnu kamatnu stopu na 40%, zaustavljajući ciklus smanjenja kamata — ali ni to nije bilo dovoljno da zaustavi pad.

Izvor: P.A. Turkey

---

Stanje turskih rezervi: brojevi koji brinu

Turska je i dalje deseta zemlja na svetu po zlatnim rezervama, ali pad neto rezervi na $43 milijarde podiže pitanje koliko dugo ovaj tempo intervencija može da traje.

Dodatni podatak koji otkriva skalu: turska domaćinstva drže približno $600 milijardi u zlatu van formalnog finansijskog sistema, prema izjavi guvernera CBRT Fatiha Karahana. Prošlogodišnji rast cene zlata od 65% stvorio je efekat bogatstva od $100-200 milijardi kod građana.

Izvor: Turkiye Today, Bloomberg

---

Uticaj na globalnu cenu zlata

Turska prodaja ne dešava se u vakuumu. Rusija paralelno prodaje zlato za finansiranje rata u Ukrajini — oko $2,4 milijarde u januaru i februaru 2026, sa rezervama na četvorogodišnjem minimumu po težini.

Pad cene zlata u brojevima

Bernard Dahdah, analitičar za sirovine u Natixisu, komentariše: „Neke centralne banke prodaju zlato da bi odbranile valutu i/ili finansirale kupovinu energenata. Cena zlata bi mogla da bude pod daljim pritiskom — ali mogla bi da se pojavi i oportunistička kupovina, uglavnom iz Kine."

Izvor: BullionVault

---

Istorijski kontekst: Turska je ovo već radila

Mart 2026. nije prvi put da Turska rasprodaje zlato u krizi:

• April-maj 2023: Prodato 160 tona za tri meseca (81 tona samo u aprilu). Rezerve su pale na 491 tonu. Svetski savet za zlato je to okarakterisao kao odgovor na lokalne uslove — ne promenu dugoročne strategije.

• Jun 2023 – februar 2026: Turska je bila neto kupac zlata 26 uzastopnih meseci, obnovivši rezerve na ~737 tona.

• Mart 2026: Ponovo krizna prodaja, ovaj put podstaknuta spoljnim geopolitičkim šokom.

Obrazac je jasan: Turska kupuje zlato u mirnim periodima i prodaje ga u krizama. To nije nedostatak strategije — to jeste strategija. Zlato služi kao poslednja linija odbrane, tačno onako kako bi trebalo.

---

Šta kaže Fitch: koliko Turska može da izdrži?

Fitch Ratings je 17. marta ocenio da Turska može da apsorbuje šok kratkog rata u Iranu, pod uslovom da se konflikt ne proširi i da zatvaranje Hormuskog moreuza bude kratkotrajno. Ključni oslonci: devizne rezerve, obaveza stroge monetarne politike i fiskalna disciplina.

Međutim, Fitch upozorava: duži konflikt „podiže rizike". Ako rat potraje, kombinacija rastućih cena energije, bega kapitala i pritiska na liru mogla bi da prevaziđe kapacitet intervencija — bez obzira na zlato.

Izvor: Turkish Minute / Fitch

---

Šta ovo znači za investitore u Srbiji

Pad cene zlata od ~21% sa januarskog rekorda otvara nekoliko pitanja za domaće investitore:

Kratkoročno: pritisak naniže

Prodaja centralnih banaka (Turska + Rusija) vrši konkretan pritisak na cenu. Dok god traje rat u Iranu i dok su centralne banke u defanzivi, cena zlata može ostati pod pritiskom ili dodatno padati.

Dugoročno: potvrda uloge zlata

Paradoksalno, sam čin prodaje potvrđuje tezu o zlatu kao ultimativnom sredstvu rezerve. Turska ne prodaje akcije ili kripto da bi odbranila liru — prodaje zlato, jer je to jedina aktiva koju ceo svet prihvata kao kolateral u kriznim trenucima.

Praktično: korekcija kao prilika?

Pad od $5.600 na ~$4.400 po unci je korekcija kakvu investitori u [fizičko zlato](/pojmovnik/fizicko-zlato "Zlato u opipljivom obliku - poluge, pločice, zlatnici - koje fizički posedujete. Za razliku od papirnog zlata, nema kreditni rizik. Vi ste jedini vlas") retko viđaju. Za one koji kupuju zlatne poluge ili zlatnike sa dugoročnim horizontom, ovo bi mogla biti retka prilika — uz standardnu napomenu da niko ne može da garantuje dno.

Za kontekst geopolitičke pozadine ovog pada, pogledajte našu analizu geopolitike i zlata za 2026. Za razumevanje kako institucije gledaju zlato, preporučujemo Goldman Sachs cilj od $5.400/oz.

---

Zaključak: prodaja koja govori više od kupovine

Kada centralna banka počne da prodaje zlato, mediji to čitaju kao paniku. Ali realnija interpretacija je drugačija: zlato je aktiva koja funkcioniše tačno onda kada je najpotrebnije — u ratu, u valutnoj krizi, u bekstvu kapitala. Turska nije prodala zlato jer je zlato loša investicija. Prodala ga je jer je zlato jedina stvar koja ima kupca u 3 ujutru tokom geopolitičke krize.

Za male investitore lekcija je jednostavna: ako centralne banke čuvaju stotine tona zlata za najgore dane — možda i vi treba da imate bar mali deo portfolija u nečemu što se ne resetuje, ne hakuje i ne blokira.

Poslednje ažuriranje: 26. mart 2026.