Kako Izbeći Prevare Pri Kupovini Investicionog Zlata u Srbiji

1. Nerealna obećanja o zaradi od ulaganja u zlato

Ako vam trgovac obećava “garantovane”, “visoke” ili “astronomske” sigurne prinose od ulaganja u zlato, budite izuzetno oprezni. Zlato je, kao i svaka druga investicija, podložno tržišnim fluktuacijama. Iako može biti sigurno utočište u ekonomski nestabilnim vremenima, nije garancija brzog i visokog profita. Takva obećanja su često pokušaj da vas se prisili na kupovinu po nerealno visokim cenama.

2. Zablude o poreklu investicionog zlata

Neki trgovci aktivno promovišu mitove da je švajcarsko ili neko drugo specifično zlato “bolje” ili “čistije” od investicionog zlata iz drugih zemalja. Ovo je obmana kojom se pravdaju više cene za proizvode koji su po suštini identični.

Važno znati: Investiciono zlato u formi pločica i poluga sa LBMA sertifikacijom (London Bullion Market Association) je uvek čistoće 99,99% (24 karata), bez obzira na zemlju porekla. Ne postoji razlika u čistoći metala između LBMA sertifikovanog zlata.

3. Neprovereni proizvodi i lažni sertifikati za zlato

Nažalost, neki neetički trgovci prodaju falsifikovano zlato ili proizvode koji nisu ono za šta se predstavljaju. Takođe, česta je pojava da se trgovci lažno predstavljaju kao direktni distributeri renomiranih svetskih livnica kako bi stekli vaše poverenje, iako su zapravo “treća ili četvrta ruka” od proizvođača.

Kritično: Dodatni problem su lažni sertifikati koje izdaju sami trgovci, a koji nemaju nikakvu vrednost i služe samo za obmanu kupaca o autentičnosti i kvalitetu zlata.

4. Skrivene naknade, premije i varljive cenovne taktike pri kupovini zlata

Mnogi trgovci koriste složene metode kako bi prikrili prave troškove ili manipulisali cenama:

• Cene u evrima sa nepovoljnim kursom: Iako je jedino zakonito plaćanje investicionog zlata u Srbiji u dinarima, neki trgovci cene iskazuju u evrima, a zatim zahtevaju konverziju po znatno nepovoljnijem kursu od srednjeg kursa Narodne banke Srbije.
• Promenljive cene u online prodavnicama: Često se na internetu oglašavaju privlačno niske cene koje se magično povećavaju kada dođe do trenutka kupovine, pod izgovorima poput “berzanska cena zlata se pomerila” ili “jeftini lager je rasprodat”.
• Neažurne cene i manipulacija raspoloživošću: Cene na internetu se drastično razlikuju od onih u prodavnici. Takođe, prodavci mogu manipulisati cenama nedostupnih proizvoda, prikazujući nerealno niske cene da bi privukli kupce, ili vas preusmeravaju na skuplje alternative kada dođete u prodavnicu.

5. Dukati, novčići i “numizmatičke” premije – isplativost ulaganja

Iako sakupljanje dukata može biti hobi, oni su često loša investicija. Nije retkost videti marže od 20% do 35% iznad berzanske cene dragocenog metala na dukate i novčiće sa numizmatičkom vrednošću. To znači da cena zlata mora značajno porasti samo da biste pokrili nabavnu vrednost.

Pored toga, prodaja malo poznatih ili egzotičkih dukata može biti izuzetno teška, ili ćete morati da prodajete ispod tržišne vrednosti.

6. Manipulacija dukatima sa likovima svetaca i verskih ličnosti

Neki trgovci zloupotrebljavaju emocionalnu i versku vrednost dukata sa likovima svetaca (npr. Sveti Vasilije Ostroški). Ovi dukati se često prodaju sa manjim sadržajem zlata ili kao legure, ali po znatno višim cenama.

Alarmantno: Cena po gramu zlata kod ovakvih dukata može biti i preko 50% više u odnosu na gram investicionog zlata najviše finoće.

7. Različite otkupne cene i ograničen otkup investicionog zlata

Loša praksa je i drastično različite otkupne cene istog proizvoda. Neki prodavci nude nižu otkupnu cenu samo zato što proizvod nije kupljen kod njih. Takođe, neki prodavci mogu odbiti da otkupe zlatne pločice koje nisu kupljene kod njih, iako tvrde da je investiciono zlato visoko likvidan proizvod.

8. Nudjenje “investicionih paketa” i naizgled nagrade za lojalnost

Neki trgovci nude takozvane “investicione pakete” ili organizuju naizgled nagrade za lojalnost (npr. “kupi 12, dobij 13”). Iako zvuče privlačno, često je cilj da se poveća marža trgovca i da se kupcu ponudi struktura zlata (npr. mnogo malih poluga ili dukata) sa kojom će kasnije teže raspolagati.

Problem: Najčešći format u ovim paketima je pločica od 1 grama, koja ima najnepovoljniji profil u smislu trgovačke marže i ukupne isplativosti, te je jedan od najgorih mogućih formata za ulaganje u investiciono zlato. Ovi proizvodi se često dodatno brendiraju, što im dodatno smanjuje naknadnu utrživost na širem tržištu.

Ponekad se radi o zlatu proizvedenom van EU, koje je posle jedino moguće prodati upravo onome ko ga je i prodao. Trgovac se tako osigurava da će kupac biti primoran da se vrati njemu za prodaju, često po nepovoljnijim uslovima.

9. “Štedni planovi” i zloupotrebe sefova (beskamatni zajam trgovcu)

“Zlatna štednja” ili “planovi štednje u zlatu” su aranžmani koji zvuče primamljivo, ali su često preobučene beskamatne pozajmice koje ulagači daju trgovcima, uz minimalne garancije i upitnu zakonitost. Ovi planovi obično podrazumevaju mesečne uplate (npr. 5.000 dinara) tokom dužeg perioda, često namenjene roditeljima maloletnih lica ili starijim osobama.

Problematika “štednih planova” i pravna pitanja

Zaključivanje dugoročnih ugovora sa roditeljima maloletnih lica koji podrazumevaju mesečne uplate do punoletstva deteta, kao i ugovori sa starijim osobama gde se uplate navodno “konvertuju” u zlato, otvaraju brojna ekonomska i složena pravna pitanja. Postavlja se pitanje zakonitosti ovakvih aranžmana u Srbiji, s obzirom na to da podsećaju na penzijsko osiguranje ili druge regulisane finansijske usluge koje ne mogu da obavljaju svi subjekti.

Nejasnoće oko fizičke lokacije i bezbednosti zlata

Jedan od najvećih problema je nedostatak transparentnosti oko fizičke lokacije zlata. Trgovci često tvrde da se zlato čuva u njihovim sefovima. Međutim, u Republici Srbiji, usluge sefova mogu pružati samo i isključivo banke, delom zbog striktnih zakonskih odredbi o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma.

Nema nezavisne provere (npr. revizorske) o tome da li se prijavljene količine zlata zaista nalaze u sefu, niti da li je sef na ime društva ili fizičkog lica (što je zabranjeno).

Finansijski uslovi i skrivene marže

Ovi aranžmani često zahtevaju minimalne mesečne uplate (npr. 5.000 dinara) koje se akumuliraju za kupovinu zlatnih pločica od 1 grama zlata – najskupljeg težinskog apoena. Trgovci na takvim pločicama ostvaruju marže od preko 20% iznad berzanske cene zlata. To znači da, iako je investiciono zlato oslobođeno PDV-a, sav benefit je izgubljen zbog previsoke cene koju plaćate. Berzanska cena zlata mora da poraste barem 23% da biste vi bili na “pozitivnoj nuli”.

Studija slučaja: GOLDprofessionell

Slučaj GOLDprofessionell je alarmantan primer zloupotreba “štednih planova” u Evropi. Ova firma je poslovala i u Srbiji (preko zavisnog društva koje je prinudno likvidirano) i dovela do gubitka od oko 17 miliona evra za preko 2.700 ulagača. Obećavala je “sigurno ulaganje kao štednja u banci”, ali zlato se nije kupovalo u obećanoj meri, što je dovelo do potpunog gubitka uloženog novca.

10. Neadekvatna edukacija kupaca o investiranju u zlato

Mnogi trgovci ne pružaju dovoljno informacija i edukacije o investicionom zlatu, različitim proizvodima, težinskim i drugim formatima. Nedostatak transparentne komunikacije često dovodi do loše informisanosti kupaca i kupovine neadekvatnih proizvoda po nepovoljnim uslovima.