Centralne banke kupile 27 tona zlata u februaru 2026

Svetski savet za zlato (WGC) objavio je 7. aprila 2026. najnovije podatke o kupovini zlata od strane centralnih banaka. Poruka je jasna: kupovina se nastavlja, i to ubrzano posle tihog januara. Neto kupovina od 27 tona u februaru sedam je puta veca od januarske (4 tone), a Poljska sa 20 tona predvodi globalnu listu.

Ovo je analiza kljucnih podataka i njihovog znacaja za trziste investicionog zlata — ukljucujuci srpsku perspektivu i uticaj na spot cenu zlata u dinarima.

---

Februar 2026: neto 27 tona — Poljska dominira

Izvor: World Gold Council, april 2026

Februarski podatak od 27 tona je znacajno oporavljanje posle januara, kada je neto kupovina bila samo 4 tone. WGC u originalnom izvestaju navodi da su centralne banke u februaru kupile neto 27 tona, pretezno zahvaljujuci Poljskoj (20 tona) — sto opisuje kao izrazit oporavak posle zatisja u januaru.

---

Poljska: trka ka 700 tona

Poljska je vec mesecima najagresivniji kupac zlata u Evropi. Guverner Adam Glapinski je javno postavio cilj od 700 tona zlatnih rezervi — sto znaci da Poljska planira da kupi jos bar 130 tona.

Sa 570 tona, Poljska sada ima vece zlatne rezerve od vecine zemalja evrozone. Kontekst:

• Geopolitika: Blizina sukoba u Ukrajini cini zlato atraktivnim za diversifikaciju od potencijalno zamrznutih deviznih sredstava (kao sto je Rusija iskusila 2022). Zlato je u tom smislu klasicno sigurno utociste.

• Evrozona: Pre potencijalnog ulaska u evrozonu, jake zlatne rezerve daju vecu pregovaracku moc.

• Trend: Od pocetka 2024, Poljska je kupila preko 100 tona — sto je cini jednim od najvecih kupaca na svetu.

---

Kina: 16. uzastopni mesec, 2.308 tona

Kineska kupovina od „samo” 1 tone u februaru deluje skromno. Ali kontekst menja sliku:

• PBOC je u 16. uzastopnom mesecu neprekidne kupovine

• Ukupne rezerve dostigle su 2.308 tona (10% svih deviznih rezervi)

• Bloomberg izvestava da je Kina u martu kupila jos vise — tacne cifre stizu u maju

Kineski motiv je jasan: dedolarizacija. Sa $770 milijardi u americkim drzavnim obveznicama (nize od $1.1 biliona pre tri godine), Kina sistematski zamenjuje dolarska sredstva zlatom. Svaka tona je signal: dolar vise nije jedini stub kineskih rezervi i jedina rezervna valuta sveta. Detaljnije o ovom procesu pisali smo u analizi zlatni standard, BRICS i dedolarizacija do 2027.

---

Uzbekistan i Kazahstan: centralna Azija ne zaostaje

Uzbekistan je sa 8 tona u februaru nastavio petomesecni niz kupovine. Sa 407 tona (88% ukupnih rezervi u zlatu), Uzbekistan ima jedan od najvisih procenata zlatnih rezervi na svetu.

Kazahstan je takodje dodao 8 tona, dostizuci 348 tona — najvise od januara 2023.

Obe zemlje su znacajni proizvodjaci zlata i koriste domace rudnike za popunjavanje rezervi, smanjujuci potrebu za kupovinom na otvorenom trzistu.

---

Ceska republika: 36. uzastopni mesec

Manja ali uporna kupovina: 2 tone u februaru, 36. uzastopni mesec neto kupovine. Ceska je dostigla 75 tona (7% rezervi) — malo po medjunarodnim standardima, ali trend je neporeciv.

---

Prodavci: Turska i Rusija

Turska je prodala 8 tona u februaru, a prema procenama, u martu cak 50 tona — prvenstveno za likvidnosne operacije i pokrivanje deficita tekuceg racuna. Ovo nije znak nepoverenja u zlato, vec kratkorocna potreba za likvidnoscu.

Rusija je smanjila rezerve za 6 tona — periodicno prilagodjavanje, ne strukturna promena. Za razliku od strukturne kupovine Poljske ili Kine, ovo su likvidnosni potezi koji ne menjaju dugorocni trend: drzave i dalje neto kupuju zlato kao protivtezu fiat valutama.

---

Sta to znaci za cenu zlata

Kupovina centralnih banaka stvara strukturni pod ispod cene zlata. U poslednjih 15 kvartala (od 2022), centralne banke su bile neto kupci u svakom kvartalu — sto je najduzi neprekidni niz kupovine u modernoj istoriji.

Kljucni mehanizam:

1. Manja ponuda na otvorenom trzistu: Zlato koje kupuju centralne banke ne vraca se u likvidan opticaj godinama ili decenijama

2. Signalna vrednost: Kada drzave kupuju zlato, privatni investitori to tumace kao potvrdu vrednosti

3. Pod za cenu: Q1 2026. neto kupovina (31t) je niza od Q1 2025. (50t), ali je spot cena zlata u medjuvremenu porasla sa ~$3.200 na ~$4.700 — sto znaci da centralne banke kupuju i po visim cenama

Posto je februarska promptna (spot) cena bila oko $4.700/oz, naredni okvir pokazuje koliko taj nivo znaci za investitora u Srbiji pri razlicitim scenarijima kretanja cene u narednih dvanaest meseci. Brojke su ilustrativne projekcije zasnovane na rasponu prognoza vodecih banaka, ne preporuka.

Kljucna poruka tabele: i u pesimisticnom scenariju strukturna kupovina centralnih banaka deluje kao prigusivac pada, a ne kao garancija — investitor uvek nosi rizik volatilnosti na kratak rok.

---

Perspektiva za srpskog investitora

Kada centralne banke — od Varsave do Pekinga — sistematski gomilaju zlato, to potvrdjuje jednu stvar: zlato nije spekulacija, vec strateska rezerva.

Za investitora u Srbiji koji razmatra kupovinu investicionog zlata:

• Strukturna traznja centralnih banaka smanjuje verovatnocu velikog dugorocnog pada cene

• NBS takodje drzi znacajne zlatne rezerve, sto validira zlato u srpskom kontekstu; o tome detaljnije u tekstu NBS gomila zlato dok stedis u papiru

• Rast spot cene u dolarima direktno utice na dinarski ekvivalent — posto se promptna cena izrazava u dolarima, na konacnu RSD cenu utice i kretanje kursa EUR-RSD i USD-RSD. Gram zlata u Srbiji tako prati globalne trendove sa kursnim pomeranjem kao dodatnim slojem

Strateska poenta je sira od jednog meseca: o tome zasto centralne banke sve cesce drze vise zlata nego americkih obveznica govori i analiza zlato je presislo americke obveznice u rezervama.

Kljuc je redovnost, ne tajming: mesecna postepena akumulacija (DCA) gram po gram neutralise rizik loseg trenutka u volatilnom trzistu. Konkretne formate i cene moguce je proveriti na stranici za kupovinu zlata, uz aktuelnu spot cenu kao referencu.