Centralne banke nastavljaju trku za zlatom: Poljska predvodi sa 20 tona u februaru 2026
Rezime
NALAZI ANALIZE: Svetski savet za zlato (WGC) objavio je podatke za februar 2026. koji pokazuju da su centralne banke kupile neto 27 tona zlata. Poljska je predvodila sa 20 tona (rezerve sada 570t, cilj 700t), Kina (PBOC) je u 16. uzastopnom mesecu kupovine (ukupno 2.308 tona, 10% rezervi), Kazahstan je dodao 8t (348t ukupno), a Uzbekistan 8t (407t, 88% rezervi). Jedini znacajniji prodavci bili su Turska (−8t) i Rusija (−6t). Ukupno za Q1 2026: neto 31t naspram 50t u istom periodu 2025 — ali je februar (27t) bio snazno oporavljanje posle tihog januara. Strukturna kupovina centralnih banaka — posebno iz azijskih i istocnoevropskih zemalja — stvara stabilan pod za cenu zlata i potvrdjuje trend dedolarizacije.
Svetski savet za zlato objavio podatke za februar 2026: centralne banke kupile neto 27 tona zlata. Poljska predvodi sa 20t, Kina u 16. uzastopnom mesecu kupovine. Sta to znaci za cenu investicionog zlata u Srbiji.
Koliko su centralne banke kupile zlata u februaru 2026?
Centralne banke su u februaru 2026. kupile neto 27 tona zlata, prema podacima Svetskog saveta za zlato (WGC). Poljska je bila najveci kupac sa 20 tona (cilj guvernera Glapinskog: 700t), Kina je u 16. mesecu neprekidne kupovine (ukupno 2.308 tona), a Kazahstan i Uzbekistan su dodali po 8 tona. Ova strukturna traznja stvara stabilan pod za cenu investicionog zlata i potvrdjuje globalni trend dedolarizacije.
Izvori:
Povezana pitanja:
- Zasto Poljska kupuje toliko zlata?
- Koliko dugo Kina vec neprekidno kupuje zlato?
- Sta kupovina centralnih banaka znaci za cenu zlata u Srbiji?
Svetski savet za zlato (WGC) objavio je 7. aprila 2026. najnovije podatke o kupovini zlata od strane centralnih banaka. Poruka je jasna: kupovina se nastavlja, i to ubrzano posle tihog januara.
Ovo je analiza kljucnih podataka i njihovog znacaja za trziste investicionog zlata — ukljucujuci srpsku perspektivu.
Februari 2026: neto 27 tona — Poljska dominira
| Centralna banka | Kupovina/prodaja | Ukupne rezerve | Udeo u rezervama |
|---|---|---|---|
| Poljska | +20 t | 570 t | 31% |
| Kazahstan | +8 t | 348 t | — |
| Uzbekistan | +8 t | 407 t | 88% |
| Ceska | +2 t | 75 t | 7% |
| Malezija | +2 t | — | — |
| Kina (PBOC) | +1 t | 2.308 t | 10% |
| Kambodza | +1 t | — | — |
| Turska | −8 t | — | — |
| Rusija | −6 t | — | — |
| Neto ukupno | +27 t | — | — |
Izvor: World Gold Council, april 2026
Februarski podatak od 27 tona je znacajno oporavljanje posle januara, kada je neto kupovina bila samo 4 tone. WGC naglasava: „Central banks bought a net 27t in February, with activity driven by Poland (20t), a marked rebound after a lull in January."
Poljska: trka ka 700 tona
Poljska je vec mesecima najagresivniji kupac zlata u Evropi. Guverner Adam Glapinski je javno postavio cilj od 700 tona zlatnih rezervi — sto znaci da Poljska planira da kupi jos bar 130 tona.
Sa 570 tona, Poljska sada ima vece zlatne rezerve od vecine zemalja evrozone. Kontekst:
-
Geopolitika: Blizina sukoba u Ukrajini cini zlato atraktivnim za diversifikaciju od potencijalno zamrznutih deviznih sredstava (kao sto je Rusija iskusila 2022).
-
Evrozona: Pre potencijalnog ulaska u evrozonu, jake zlatne rezerve daju vecu pregovaracku moc.
-
Trend: Od pocetka 2024, Poljska je kupila preko 100 tona — sto je cini jednim od najvecih kupaca na svetu.
Kina: 16. uzastopni mesec, 2.308 tona
Kineska kupovina od „samo" 1 tone u februaru deluje skromno. Ali kontekst menja sliku:
-
PBOC je u 16. uzastopnom mesecu neprekidne kupovine
-
Ukupne rezerve dostigle su 2.308 tona (10% svih deviznih rezervi)
-
Bloomberg izvestava da je Kina u martu kupila jos vise — tacne cifre stizu u maju
Kineski motiv je jasan: dedolarizacija. Sa $770 milijardi u americkim drzavnim obveznicama (nize od $1.1 biliona pre tri godine), Kina sistematski zamenjuje dolarska sredstva zlatom. Svaka tona je signal: dolar vise nije jedini stub kineskih rezervi.
Uzbekistan i Kazahstan: centralna Azija ne zaostaje
Uzbekistan je sa 8 tona u februaru nastavio petomesecni niz kupovine. Sa 407 tona (88% ukupnih rezervi u zlatu), Uzbekistan ima jedan od najvisih procenata zlatnih rezervi na svetu.
Kazahstan je takodje dodao 8 tona, dostizuci 348 tona — najvise od januara 2023.
Obe zemlje su znacajni proizvodjaci zlata i koriste domace rudnike za popunjavanje rezervi, smanjujuci potrebu za kupovinom na otvorenom trzistu.
Ceska republika: 36. uzastopni mesec
Manja ali uporna kupovina: 2 tone u februaru, 36. uzastopni mesec neto kupovine. Ceska je dostigla 75 tona (7% rezervi) — malo po medjunarodnim standardima, ali trend je neporeciv.
Prodavci: Turska i Rusija
Turska je prodala 8 tona u februaru, a prema procenama, u martu cak 50 tona — prvenstveno za likvidnosne operacije i pokrivanje deficita tekuceg racuna. Ovo nije znak nepoverenja u zlato, vec kratkorocna potreba za likvidnoscu.
Rusija je smanjila rezerve za 6 tona — periodicno prilagodjavanje, ne strukturna promena.
Sta to znaci za cenu zlata
Kupovina centralnih banaka stvara strukturni pod ispod cene zlata. U poslednjih 15 kvartala (od 2022), centralne banke su bile neto kupci u svakom kvartalu — sto je najduzi neprekidni niz kupovine u modernoj istoriji.
Kljucni mehanizam:
-
Manja ponuda na otvorenom trzistu: Zlato koje kupuju centralne banke ne vraca se u cirkulaciju godinama ili decenijama
-
Signalna vrednost: Kada drzave kupuju zlato, privatni investitori to tumace kao potvrdu vrednosti
-
Pod za cenu: Q1 2026. neto kupovina (31t) je niza od Q1 2025. (50t), ali je cena zlata u medjuvremenu porasla sa ~$3.200 na ~$4.700 — sto znaci da centralne banke kupuju i po visim cenama
Perspektiva za srpskog investitora
Kada centralne banke — od Varsave do Pekinga — sistematski gomilaju zlato, to potvrdjuje jednu stvar: zlato nije spekulacija, vec strateska rezerva.
Za investitora u Srbiji koji razmatra kupovinu investicionog zlata:
-
Strukturna traznja centralnih banaka smanjuje verovatnocu velikog dugorocnog pada cene
-
NBS takodje drzi znacajne zlatne rezerve, sto validira zlato u srpskom kontekstu
-
Rast spot cene u dolarima direktno utice na dinarski ekvivalent — gram zlata u Srbiji prati globalne trendove
Kljuc je redovnost, ne tajming: mesecna kupovina gram po gram neutralise rizik loseg trenutka u volatilnom trzistu.
Često postavljena pitanja
Centralne banke su u februaru 2026. kupile neto 27 tona zlata, prema podacima Svetskog saveta za zlato (WGC). To je snazno oporavljanje posle tihog januara, kada je neto kupovina bila samo 4 tone. Najveci kupac bila je Poljska sa 20 tona, a ukupno je 7 centralnih banaka povecalo svoje zlatne rezerve.
Guverner Narodne banke Poljske Adam Glapinski postavio je javni cilj od 700 tona zlatnih rezervi. Sa februarskim dodavanjem od 20 tona, Poljska je dostigla 570 tona (31% ukupnih deviznih rezervi). Motivi su geopoliticka sigurnost (blizina Ukrajine), diversifikacija od dolara i evra, i zelja da Poljska udje u grupu zemalja sa jakim zlatnim rezervama pre potencijalnog ulaska u evrozonu.
Kineska centralna banka (PBOC) je u februaru 2026. bila u 16. uzastopnom mesecu neprekidne kupovine zlata. Kupila je 1 tonu u februaru, sto ukupne rezerve dovodi na 2.308 tona — oko 10% ukupnih deviznih rezervi Kine. Uprkos relativno malom mesecnom iznosu, konstantnost kupovine signalizira strateski pravac: smanjenje zavisnosti od americkog dolara.
Kupovina centralnih banaka stvara strukturnu, neciklicnu traznju koja podize minimalni nivo cene zlata — takozvani „pod" ispod koga je tesko da cena padne. Kada centralne banke konzistentno kupuju (kao u poslednjih 15 kvartala), to smanjuje raspolozivo zlato na otvorenom trzistu i pojacava svaki rast traznje od strane privatnih investitora ili ETF-ova.
Jedini znacajniji prodavci u februaru 2026. bili su Turska (−8 tona) i Rusija (−6 tona). Turska prodaja je vezana za likvidnosne operacije — u martu je Turska prodala cak 50 tona za potrebe pokrivanja deficita tekuceg racuna. Rusija periodicno prilagodjava rezerve, ali ostaje medju top 5 zemalja po ukupnim zlatnim rezervama.
Kada centralne banke sirom sveta sistematski kupuju zlato, to potvrdjuje da je zlato priznat oblik ocuvanja vrednosti na drzavnom nivou. Za srpskog investitora, kljucna poruka je da strukturna traznja nije spekulativna — vec strateska. Rast spot cene u dolarima direktno utice na RSD cenu investicionog zlata u Srbiji. NBS takodje drzi znacajne zlatne rezerve, sto dodatno validira zlato kao deo nacionalne finansijske strategije.
Ne dozvoli da marketing diktira tvoju štednju
Prati realne cene zlata u RSD i učestvuj u Nagradnoj Igri Vizionar 2026!
Zlato.ai istraživački tim
Ekspert za plemenite metale i finansijsku edukaciju
Tim posvećen analitici tržišta zlata, transparentnosti cena i edukaciji investitora u Srbiji. Objektivne, proverene informacije za informisane odluke.
O autorima i izvorima
📚 Expertise (Stručnost)
Sadržaj na Zlato.ai je kreiran od strane tima sa ekspertizom u oblasti finansija, investicija i tržišta plemenitih metala. Naša analiza i vodiči su bazirani na dugogodišnjem iskustvu u praćenju tržišta zlata i investicijama u Srbiji.
🏆 Experience (Iskustvo)
Naša platforma pruža real-time podatke o cenama zlata od 2024. godine, sa kontinuiranim praćenjem tržišta i ažuriranjem informacija. Naši vodiči i analize su bazirani na praksi i iskustvu investitora u Srbiji.
✓ Authoritativeness (Autoritet)
Zlato.ai je prepoznata platforma za informacije o cenama zlata u Srbiji, sa referencama i linkovima ka relevantnim izvorima. Naša metodologija i izvori podataka su transparentni i dostupni za pregled.
🔒 Trustworthiness (Pouzdanost)
Sve informacije na našem sajtu su pažljivo proverene i bazirane na pouzdanim izvorima. Naša platforma koristi podatke sa MetalpriceAPI, London Bullion Market Association (LBMA), i drugih priznatih izvora. Ažuriranja se vrše automatski, a naša metodologija je transparentna i dostupna.
Poslednje ažuriranje: