Nasleđivanje zlata: kako preneti bogatstvo na sledeću generaciju bez poreza i banaka

Vaše zlato nije samo vaše. Ono je i vaše dece, i njihove dece. Barem bi trebalo da bude.

Između „imam zlato" i „moja deca će imati moje zlato" stoje ostavinski postupak, poreski propisi i pravila o nužnom delu. Fizičko zlato se ne vodi u registru kao nekretnina niti kod banke kao štednja, pa se prenosi jednostavnije. Pravila nasleđivanja ga, međutim, ne zaobilaze: važe za zlato isto kao za svaku drugu pokretnu stvar.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni ni finansijski savet. Za konkretne situacije konsultujte advokata i poreskog savetnika.

Dva puta prenosa: nasleđe i poklon

Zlato na sledeću generaciju prelazi na jedan od dva načina.

Nasleđem. Zlato koje ostavilac poseduje u trenutku smrti ulazi u zaostavštinu. O nasleđivanju odlučuje se u ostavinskom postupku, koji po pravilu sprovodi javni beležnik kao poverenik suda, a raspodela ide po zakonu ili po zaveštanju.

Poklonom za života. Predajom zlata vlasništvo odmah prelazi na poklonoprimca. Poklonjeno zlato više nije deo imovine poklonodavca, ali se, kao što pokazuje odeljak o nužnom delu, pri nasleđivanju i dalje uzima u obzir.

Koji je put povoljniji zavisi od toga kome se zlato prenosi i kakva je porodična situacija. Pravna pravila za oba puta prikazana su u nastavku.

Porez na nasleđe zlata

Zlato je za potrebe poreza na nasleđe pokretna stvar (čl. 14 Zakona o porezima na imovinu). Porez zavisi od toga u kom se naslednom redu naslednik nalazi u odnosu na ostavioca.

Izvor: Zakon o porezima na imovinu, čl. 14 (izuzimanje do 100.000 dinara od istog lica u kalendarskoj godini), čl. 19 (stope) i čl. 21 st. 1 t. 1 (oslobođenje naslednika prvog naslednog reda, supružnika i roditelja ostavioca), poslednja izmena „Službeni glasnik RS", br. 94/2024; Zakon o nasleđivanju, čl. 9 (prvi nasledni red čine potomci i bračni drug ostavioca).

Roditelji se često pogrešno svrstavaju u prvi nasledni red. Nisu u njemu: nasleđuju u drugom naslednom redu, kada ostavilac nema potomaka. Porez na nasleđe ipak ne plaćaju, jer zakon roditelja ostavioca izričito navodi među oslobođenima. Kod poklona to oslobođenje ne postoji, o čemu više u sledećem odeljku.

Kada je pravosnažno rešenje o nasleđivanju doneo javni beležnik, naslednik ne podnosi poresku prijavu (čl. 34), a javni beležnik uz rešenje dostavlja i izjašnjenje naslednika o tome da li smatra da ima pravo na oslobođenje. Kada odluku donosi sud, sud je dužan da je dostavi poreskom organu (čl. 42a). Od 1. januara 2025. porez na nasleđe i poklon utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu jedinice lokalne samouprave, a ne Poreska uprava (Zakon o izmeni Zakona o porezima na imovinu, „Službeni glasnik RS", br. 92/2023).

Jedna napomena za unuke: kada unuk nasleđuje po zaveštanju dok su njegovi roditelji živi, Ministarstvo finansija je u jednom mišljenju o porezu na kapitalni dobitak zauzelo stav da on ne nasleđuje „u prvom naslednom redu". Detalji i broj mišljenja nalaze se u tekstu o poklonu zlata. Ako planirate da zlato ostavite unuku zaveštanjem, proverite poreski tretman unapred.

Poklon za života

Poklon zlata potomcima (deci, unucima, praunucima) i supružniku oslobođen je poreza na poklon bez obzira na vrednost (čl. 21 st. 1 t. 1). Ostalima je od istog poklonodavca u jednoj kalendarskoj godini oslobođeno 100.000 dinara, a na iznos preko toga plaća se 1,5% ili 2,5%, zavisno od naslednog reda.

Ovde se poklon razlikuje od nasleđa u jednoj važnoj tački: roditelj koji primi zlato na poklon od deteta nije oslobođen poreza. U odnosu na dete roditelj je u drugom naslednom redu, a oslobođenje za poklone obuhvata samo poklonoprimca prvog naslednog reda i supružnika poklonodavca.

Poresku prijavu za porez na poklon obveznik podnosi u roku od 30 dana od nastanka poreske obaveze, poreskom organu jedinice lokalne samouprave (čl. 35). Član 34 nabraja slučajeve u kojima se prijava ne podnosi: nasleđe po rešenju javnog beležnika, poklon u ostavinskom postupku i poklon prava na nepokretnosti po ispravi javnog beležnika. Ručna predaja zlata nije među njima, a nije ni pravo na oslobođenje. Zakon ne propisuje vrednosni prag ispod kojeg se poklon ne prijavljuje. Pre poklona veće vrednosti proverite sa lokalnom poreskom administracijom šta se u vašem slučaju traži.

Kompletnu tabelu stopa, dokumentaciju i obrazac izjave o poklonu sadrži vodič Zlato kao poklon: pravni i poreski aspekti.

Poklon i nužni deo: šta poklon ne može da zaobiđe

Raširena je predstava da zlato poklonjeno za života, posebno bez ikakvog papira, „nestaje" iz nasleđa. Zakon o nasleđivanju kaže drugačije.

Ko su nužni naslednici. Potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji i usvojilac ostavioca nužni su naslednici bez daljih uslova. Braća i sestre, babe i dede i ostali preci nužni su naslednici samo ako su trajno nesposobni za privređivanje i nemaju nužnih sredstava za život (čl. 39).

Koliki je nužni deo. Potomcima, usvojenicima i njihovim potomcima i bračnom drugu pripada polovina, a ostalim nužnim naslednicima trećina onoga što bi im pripalo po zakonskom redu nasleđivanja (čl. 40). Tim delom ostavilac ne može slobodno da raspolaže.

Kako se pokloni računaju. Pri izračunavanju nužnog dela vrednosti zaostavštine dodaju se:

• svi pokloni koje je ostavilac na bilo koji način učinio nekom od zakonskih naslednika, bez obzira na to kada su učinjeni, uključujući i one za koje je naredio da se nasledniku ne uračunaju u nasledni deo (čl. 48 st. 3);

• pokloni učinjeni licima koja nisu zakonski naslednici u poslednjoj godini života ostavioca (čl. 48 st. 4).

Ne dodaju se manji uobičajeni pokloni, pokloni u dobrotvorne i druge opštekorisne svrhe, kao ni ono što je ostavilac potrošio na izdržavanje i školovanje zakonskog naslednika (čl. 49).

Vrednost se meri na dan utvrđivanja zaostavštine. Poklonjena stvar ceni se po vrednosti u trenutku utvrđivanja vrednosti zaostavštine, ali prema stanju u kome je bila kada je poklonjena (čl. 51). Za zlato to znači da se poluga poklonjena pre deset godina obračunava po ceni zlata u trenutku utvrđivanja vrednosti zaostavštine, a ne po ceni iz dana poklona. Kada cena zlata raste, raste i težina ranijih poklona u računici nužnog dela.

Šta ako je nužni deo povređen. Ako zaveštanja i pokloni zajedno umanjuju nužni deo, najpre se smanjuju zaveštajna raspolaganja, a zatim se, ako je potrebno, vraćaju pokloni, obrnutim redom od onog kojim su učinjeni (čl. 53 i 56). Vraćanje poklona može se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostavioca (čl. 59), i to mogu samo nužni naslednici (čl. 60).

Uračunavanje u nasledni deo. Nezavisno od nužnog dela, kod zakonskog nasleđivanja zakonskom nasledniku se poklon koji je dobio od ostavioca uračunava u njegov nasledni deo (čl. 66), osim ako je ostavilac izjavio da se poklon neće uračunati ili se to iz okolnosti može zaključiti (čl. 67). Uračunavanje mogu tražiti samo sanaslednici (čl. 77). Uobičajeni manji pokloni nikada se ne uračunavaju (čl. 75).

Praktičan zaključak je suprotan predstavi o „nevidljivom" poklonu. Poklon bez dokumentacije ne gasi prava nužnih naslednika. Samo premešta spor na svedoke i procene, i to posle smrti poklonodavca, kada on više ne može da objasni šta je i kome dao. Pisana izjava o poklonu sa opisom, masom i serijskim brojevima štiti i poklonoprimca i ostale naslednike.

Kada pomaže zaveštanje

Zaveštanje nije neophodno kada vam odgovara zakonska podela: deca i bračni drug ostavioca nasleđuju na jednake delove (čl. 9). Korisno je kada želite nejednaku podelu, kada pored dece postoje i drugi naslednici ili kada je porodična situacija složena (drugi brak, deca iz više brakova).

I zaveštanje je ograničeno nužnim delom. Ostavilac slobodno raspolaže samo onim delom zaostavštine koji preostaje posle nužnih delova, a nužni naslednici mogu u roku od tri godine od proglašenja zaveštanja da traže smanjenje zaveštajnih raspolaganja (čl. 59). U zaveštanju zlato opišite dovoljno precizno da se može identifikovati: vrsta, proizvođač, masa i, gde postoje, serijski brojevi.

Kako pripremiti porodicu

Najteži deo prenosa zlata često nije pravni, već porodični.

Teme za razgovor su jednostavne: gde je zlato, koliko ga ima, ko šta dobija i kada, i kako se prodaje ako zatreba. Primer:

„Deco, želim da znate da imam određenu količinu zlata kao porodičnu rezervu. Čuvam ga na sigurnom mestu koje ću vam pokazati. Nameravam da vam ga prenosim postepeno, uz pisanu izjavu za svaki poklon, da kasnije ne bude nesporazuma. To nije za trošenje, već za čuvanje, za crne dane ili za vašu decu."

Za naslednike koji zlato prvi put drže u rukama korisno je da znaju osnove: kako se proverava autentičnost, kako se računa vrednost prema spot ceni i gde se zlato otkupljuje. Dobar početak je lista pet pitanja pre kupovine zlata.

Zaključak: zlato je više od metala

Kada prenosite zlato na sledeću generaciju, ne prenosite samo metal. Prenosite:

• vrednost: finansijsku sigurnost;

• znanje: kako se bogatstvo čuva;

• tradiciju: vezu sa generacijama pre vas;

• nezavisnost: imovinu koja nije ničija obaveza.

Vaši preci su preživeli ratove, inflacije i raspade država, neki od njih zahvaljujući zlatu koje su sačuvali. Vaša deca i unuci suočiće se sa svojim izazovima. Zlato je čuvar vrednosti hiljadama godina.

Prenos će biti najmirniji ako je uredan: poklon potomcima i supružniku bez poreza, sa pisanom izjavom, uz poštovanje nužnog dela ostalih naslednika. Generacijsko bogatstvo se gradi odlukama, a svaka poluga i svaki dukat je jedna takva odluka. Format i premiju za takvu kupovinu možete uporediti na stranici investicionog zlata i kroz kupovinu zlata.

Izvori i napomene

• Zakon o porezima na imovinu — čl. 14 (predmet oporezivanja i izuzimanje do 100.000 dinara od istog lica u kalendarskoj godini), čl. 19 (stope 1,5% i 2,5%), čl. 21 st. 1 t. 1 (oslobođenja), čl. 34 (slučajevi u kojima se prijava ne podnosi), čl. 35 (poreska prijava u roku od 30 dana), čl. 42a (dostavljanje sudskih odluka); poslednja izmena „Sl. glasnik RS", br. 94/2024. Prenos nadležnosti na jedinice lokalne samouprave od 1. januara 2025: „Sl. glasnik RS", br. 92/2023. Tekst: paragraf.rs.

• Zakon o nasleđivanju („Sl. glasnik RS", br. 46/95, 101/2003 — odluka USRS i 6/2015) — čl. 9 (prvi nasledni red), čl. 39 i 40 (nužni naslednici i nužni deo), čl. 48, 49 i 51 (izračunavanje nužnog dela i procena poklona), čl. 53, 56, 59 i 60 (smanjenje raspolaganja, vraćanje poklona i rokovi), čl. 66, 67, 75 i 77 (uračunavanje poklona u nasledni deo). Tekst: paragraf.rs.

• Ministarstvo finansija — mišljenja o poklonu unuku i o nasleđu po zaveštanju navedena su sa brojevima u tekstu Zlato kao poklon: pravni i poreski aspekti. Mišljenja nisu pravno obavezujuća, ali ih poreski organi u praksi slede.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni ni finansijski savet. Konsultujte advokata i poreskog savetnika za konkretne situacije.