AI balon i cena zlata: šta zlato radi kada balon pukne

Finansijski istoričar Edvard Čenselor (Edward Chancellor) proveo je sat vremena objašnjavajući zašto berza danas ima sve odlike balona. Zlato nije pomenuo nijednom. A njegovo glavno pravilo, da balone ne buše ni vesti ni skeptici nego skuplji novac, isto je ono pravilo koje je ove godine zlatu oduzelo četvrtinu vrednosti.

Zato smo to pravilo proverili na zlatu: četiri epizode od 1989. do 2022. u kojima je novac poskupeo, a akcije izgubile između četvrtine i dve trećine. Rezultat ne odgovara ni onima koji zlato zovu osiguranjem ni onima koji ga otpisuju. Cena zlata danas je oko 4.050 dolara po unci.

Šta Čenselor tvrdi

Čenselor je autor knjige Devil Take the Hindmost (1999), istorije berzanskih manija od holandskih lala do japanskih osamdesetih, i knjige The Price of Time (2022) o istoriji kamate. Sa Džeremijem Grantamom iz investicione kuće GMO objavio je 28. januara 2026. rad „Valuing AI: Extreme Bubble, New Golden Era, or Both?”. U podkastu Master Investor, snimljenom 9. novembra 2026, izneo je pet tvrdnji:

• Obrazac se ponavlja. Revolucionarna tehnologija, preterana očekivanja, pa preterana gradnja. Železnička manija 1840-ih ostavila je Britaniji po tri pruge između istih gradova. Oko 2000. položeno je više optičkih kablova nego što je iko koristio. Danas se, po njegovom sudu, isto dešava sa centrima za obradu podataka za veštačku inteligenciju (AI).

• Pobednici dolaze posle. Internet jeste promenio svet, ali je Amazon posle 2000. izgubio više od 90 odsto vrednosti, Google je na berzu izašao tek 2004, a Facebook je te godine tek osnovan. Ko je kupovao na vrhu, kupio je tehnologiju, ali ne i pobednike.

• Vlast drži merdevine. Balon traje duže kada ulagači veruju da država neće dozvoliti pad. Ekonomisti to zovu moralni hazard; primeri su Japan osamdesetih i kineske nekretnine posle 2008.

• Balon buši skuplji novac. Federalne rezerve dizale su kamate 1928–1929, Banka Japana 25. decembra 1989, Fed ponovo 1999–2000, 2004–2006. i 2022. Čenselor sam kaže da je odgovor dosadan, ali da je to najčešća odlika pucanja balona.

• Ovoga puta država je slabija. Dvadesetih godina i 2000. američki budžet bio je u suficitu, a 2008. dug je bio srazmerno nizak, pa je država mogla da spasava tržište. Danas SAD, Britanija i Francuska duguju inostranstvu više nego što tamo poseduju.

Gde Čenselor preteruje

Najjači prigovor ne tiče se opisa nego trenutka. GMO balon najavljuje godinama, a Grantamova biografija nosi naslov The Making of a Perma-bear. Čenselor priznaje da njegova knjiga iz 2022. nije predvidela novi talas špekulacije. S&P 500 je 10. novembra bio 9,9 odsto u plusu od početka godine. Naš pregled akcija i zlata od 2000. do danas pokazuje koliko košta preran izlazak: ko je 2010. izabrao zlato umesto akcija, do oktobra 2026. imao je dva i po puta manje.

Sporan je i njegov završni savet, da treba izbegavati indeksne fondove. Višegodišnji izveštaji SPIVA kuće S&P Dow Jones Indices pokazuju suprotno: velika većina aktivno upravljanih fondova na rok od petnaest i više godina zaostaje za indeksom. Koncentracija indeksa u nekoliko kompanija jeste rizik, ali aktivni upravljač nije dokazan lek.

Test: četiri epizode skupljeg novca

Tri nalaza:

• Zlato je svaki put izgubilo manje od akcija, a dva puta je poraslo. Razlika u korist zlata bila je od 19 do 81 procentnog poena.

• Ali je svaki put prvo palo. U 2008. zlato je od 18. marta do 13. novembra izgubilo 29,7 odsto, jer su fondovi u nuždi prodavali ono što se moglo prodati; godinu je ipak završilo 5,8 odsto u plusu. U 2022. je od 8. marta do 26. septembra palo 20,1 odsto, a godinu završilo tamo gde ju je počelo. Ko je zlato kupio kao zaštitu, morao je prvo da izdrži njegov pad.

• U oporavku su akcije brže. Tri godine posle dna akcije su donele više u tri od četiri epizode. Izuzetak je poslednja: od oktobra 2022. do oktobra 2025. zlato je poraslo 138,5 odsto, a S&P 500 83,2 odsto.

Peta epizoda, 1929, nije uporediva: cena zlata bila je zakonom vezana za 20,67 dolara po unci, a 1934. država ju je sama podigla na 35.

Zlato dakle nije osiguranje koje isplaćuje onog dana kada balon pukne. Ono je amortizer: pada manje i dno dostiže ranije. U krizi 2008. zlato je dno videlo u novembru, a akcije tek u martu 2009. Pravu razliku pravi posle, kada centralne banke spuste kamate.

Šta je drugačije 2026.

U sve četiri epizode akcije su krenule nadole pre zlata ili zajedno sa njim. Ove godine redosled je obrnut. Zlato je vrh dostiglo 29. januara i do 30. oktobra, po zaključcima fjučersa na COMEX-u, izgubilo 26,7 odsto; danas je 23,6 odsto ispod vrha. S&P 500 je od tog januarskog dana porastao 7,9 odsto, vrh je dostigao 6. oktobra i sada je 3,8 odsto ispod njega.

Skuplji novac je dakle stigao: desetogodišnja američka obveznica sredinom oktobra nosila je oko 5,10 odsto nominalno i 2,78 odsto realno, o čemu smo pisali u tekstu o granici Fedove slobode. Pogodio je, međutim, prvo imovinu koja ne nosi kamatu, isto kao u ovogodišnjem naftnom šoku.

Iz toga slede dva čitanja, oba poštena:

• Zlato je svoj pad već podnelo. Ako akcije krenu za njim, zlato u tu epizodu ulazi sa cene niže za četvrtinu, kao u novembru 2008, a ne sa vrha.

• Kamate još nisu rekle poslednju reč. Ako realni prinosi nastave da rastu, padaju obe imovine, kao 2022. Zlato tada gubi manje, ali gubi.

Koje od dva čitanja važi, ne zna niko, pa ni istoričar.

Šta Čenselor misli o zlatu

U novom razgovoru zlato nije pomenuo. U intervjuu za podkast Excess Returns iz maja 2026. rekao je da je zlatu naklonjen više nego što je u struci uobičajeno, da ga vidi kao „imovinu bez obaveze” i da mu kolege iz GMO zameraju što zlato ne nosi dividendu. Priznao je i da možda preporučuje nešto što je blizu kraja svog rasta.

Rečenica iz novog razgovora koja se tiče zlata izgovorena je usput: da nije brige za solventnost država, imalo bi više smisla smanjiti udeo akcija i uzeti obveznice. To je priznanje da uobičajeno utočište ima drugu ugovornu stranu, i to prezaduženu. Koliko je porastao američki dug, pisali smo posebno.

Šta sledi za kupca u Srbiji

Tri zaključka, bez preporuke:

• Zlato je amortizer, a ne opklada na krah. U četiri epizode ublažilo je pad portfelja, ali nije donelo dobitak na dan pucanja. Zato institucionalni ulagači govore o 5–15 odsto u zlatu, a ne o 100.

• Ne čekajte da balon pukne. U svakoj epizodi zlato je imalo sopstveni pad dok je novac skupeo, a ove godine ga je već imalo. Ravnomerna kupovina kroz vreme rešava pitanje trenutka koje ni Čenselor ne ume da reši.

• Fizičko zlato, uz vidljiv trošak. Investiciono zlato u sopstvenom posedu nema izdavaoca. Trošak je premija iznad spot cene. U ponudi Zlatnog Standarda prodajna i otkupna cena stoje jedna pored druge, a preuzimanje je lično u kancelarijama u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Čenselor je možda u pravu da je ovo balon. Istorija kaže da zlato tada ne spasava, nego ublažava. Odluka je vaša, mi pokazujemo brojke.

Metodologija i izvori. Razgovor: The Master Investor Podcast, „What 400 Years of Financial Manias Teach Us About Today”, snimljen 9. novembra 2026; tvrdnje su prenete u prepričanom obliku. Čenselor o zlatu: podkast Excess Returns, 13. maj 2026. Rad GMO: Grantam i Čenselor, 28. januar 2026. Epizode: dnevni zaključci S&P 500 (^GSPC) i Nikkei 225 (^N225), Yahoo Finance; vrh i dno su najviši i najniži zaključak indeksa u epizodi. Zlato: dnevni zaključci fjučersa na COMEX-u (GC=F) od avgusta 2000; za 1989–1992. i mart 2000. mesečni proseci LBMA, pa su te dve epizode približnije. „Najdublji pad zlata” je najveći pad od prethodnog vrha unutar perioda pada akcija. „Tri godine posle dna” meri se od dana dna indeksa. Cene u dolarima, Nikkei u jenima; bez dividendi, poreza i troškova. Kamate: ciljna stopa Federalnih rezervi i diskontna stopa Banke Japana, zaokruženo. Stanje: S&P 500 zaključak 10. novembra 2026. (7.520,93), zlato 11. novembra 2026. (fjučers 4.061, spot 4.050 $). Ništa u tekstu nije investicioni savet.