Bankarska Štednja – Tiha Erozija Vaše Kupovne Moći **## Uvod:

Kada matematika govori ono što vam niko neće reći** Zamislite sledeću situaciju: Dajete nekome 10.000 evra. On vam za godinu dana vraća 10.300 evra i kaže "Evo, zaradio si 300 evra!" Slavite. A onda shvatite da 10.300 evra sada može da kupi ono što je pre godinu dana koštalo 8.500 evra. Poklonili ste 1.500 evra i zahvaljivali se na "usluzi. Ovo nije fikcija. Ovo je bankarska štednja u Srbiji 2026. Ovaj članak nije mišljenje – ovo su podaci.

Podaci

Narodne Banke Srbije, Republičkog Zavoda za Statistiku i istorijskog kretanja cena zlata. I ti podaci govore nešto što banke nikada neće reći naglas: **Bankarska štednja nije čuvanje novca.

1.2 Šta vam

Realno možete kupiti ono što je 2026. koštalo 5.799 evra. Izgubili ste 42% kupovne moći dok ste "štedeli. <!-- KALKULATOR_STETE_PLACEHOLDER --> Proverite sami: Koristite naš kalkulator ispod da vidite koliko ste izgubili držeći novac u gotovini umesto u zlatu.

Gde

Zaista Ide Vaš Novac: Kako Banke Koriste Vaše Depozite ### 2.1 Iluzija "čuvanja" Kada date novac banci, on ne stoji u sefu sa vašim imenom.

Tog trenutka, novac postaje vlasništvo banke. Vi imate samo potraživanje – obećanje da ćete ga dobiti nazad. Banka koristi vaš novac da: - Daje kredite po 8-15% kamate (vi dobijate 2-4%) - Investira u hartije od vrednosti - Finansira vlastite operacije - Isplaćuje dividende akcionarima Razlika između onoga što banka zarađuje na vašem novcu i onoga što vama plaća naziva se "kamatna marža" – i to je njihov profit na vašem kapitalu. ### 2.2 Matematika bankarske zarade Na svakih 10.000 evra vašeg depozita: -

Banka vam plaća: 200 evra godišnje (2% kamata) - Banka zarađuje: 800-1.200 evra godišnje (kroz kredite i investicije) - Vaš udeo u profitu: 17-20% - Bankin udeo: 80-83% Vi preuzimate rizik (bail-in, propast banke). Banka uzima profit. ### 2.3 Tajna rezervne stope Banke su obavezne da drže samo 5-10% depozita kao rezervu.

Ostatak plasiraju. To znači: ako svi štediše jedne banke istovremeno zatraže svoj novac, banka ne može da ih isplati. Sistem funkcioniše samo dok većina veruje u sistem. Bail-In: Zakon Koji Dozvoljava Banci Da Vam Uzme Novac ### 3.1 Šta je bail-in. Od 2014. godine, Evropska Unija (i Srbija sa harmonizacijom zakona) uvela je koncept bail-in – "spašavanje iznutra.

To znači: ako banka uđe u krizu, vaši depoziti preko 50.000 evra mogu biti konvertovani u akcije banke ili jednostavno umanjeni da bi banka preživela. ### 3.2 Kipar 2013: Primer iz prakse Marta 2013. godine, Kipar je bio na rubu bankrota. Rešenje EU: -

Depoziti preko 100.000 evra: umanjeni za 47,5% - Depoziti do 100.000 evra: zamrznuti mesecima - Štediše: izgubile skoro polovinu "sigurnih" uštevina To se može desiti u bilo kojoj zemlji. Zakon to dozvoljava. ### 3.3 Srbija: Da li smo zaštićeni. Fond za Osiguranje Depozita garantuje do 50.000 evra po banci, po deponentu. Ali: -

Fond ima oko 500 miliona evra rezervi - Ukupni depoziti u Srbiji: preko 20 milijardi evra - Pokrivenost: 2,5% Ako jedna velika banka propadne, Fond može da isplati. Ako dve propadnu – matematika više ne radi. ### 3.4 Zlato nema bail-in rizik Fizičko zlato koje držite: -

Nije nečije obećanje – to je imovina - Ne može biti "konvertovano u akcije" - Ne zavisi od solventnosti banke - Ne može biti zamrznuto odlukom regulatora ## 4.

Istorijska Retrospektiva: Šta Se Dešavalo Sa Štednjom U Srbiji ### 4.1 Devizna štednja 1991-2002 - Građani imali 4+ milijarde DEM na štednji - Država zamrzla depozite - Isplata "u ratama" – godinama kasnije, inflacijom obezvređena - Realna vrednost vraćena: 20-30% originalnog iznosa ### 4.2 Hiperinflacija 1993 - Januar 1993: 1 DEM = 900 dinara - Decembar 1993: 1 DEM = 950 milijardi dinara - Dinarska štednja: potpuno uništena - Jedino zlato, devize i nekretnine sačuvale vrednost ### 4.3 Propast Dafiment Banke, Jezda

Banke.

Stotine hiljada štediša ostalo bez novca - Mnogi nisu nikada dobili ništa - U svakoj krizi, zlato je bilo pobednik. Štednja je preživljavala samo u "normalnim" vremenima – i tada gubila od inflacije. Psihologija Štediše: Zašto Nastavljamo Sa Gubitničkom Strategijom ### 5.1 Generacijska trauma – pogrešan zaključak Naši roditelji i babe/dede su naučili: "Moramo imati nešto sa strane." Tačno. Ali su pogrešno zaključili: "To mora biti u banci." Netačno.

Bankarska štednja je navika, ne strategija. Navika stvorena u doba kada: - Inflacija je bila niska (1950-1970) - Banke su bile državne i "sigurne" - Alternative nisu bile dostupne Danas nijedan od tih uslova ne postoji. ### 5.2 Iluzija preciznosti "Imam 10.247,53 evra na računu" – zvuči precizno i sigurno. "Imam 115 grama zlata" – zvuči neodređeno. Ali 10.247,53 evra za godinu dana možda kupuje ono što danas košta 9.000 evra. A 115 grama zlata za godinu dana će i dalje biti 115 grama zlata – verovatno vrednijih. ### 5.3 Strah od "kompleksnosti" "Ne razumem se u zlato." A razumete se u: -

Repo stopu NBS.

Kamatne svopove.

Devizni rizik EUR/RSD.

Basel III regulativu. A ipak držite novac u banci. Zlato je jednostavnije: kupite fizički metal, stavite na sigurno mesto, završili ste. Koncept "Lične Centralne Banke" ### 6.1 Šta rade prave centralne banke Narodna Banka Srbije ima 30+ tona zlata u rezervama.

Federalne Rezerve SAD: 8.133 tone zlata. Bundesbank: 3.355 tona zlata. Jer centralne banke znaju da papirni novac može da izgubi vrednost. Zlato je njihovo osiguranje. ### 6.2 Vi možete isto Umesto da verujete banci da "čuva" vaš novac (i gubi ga inflaciji), možete kreirati sopstvenu "Ličnu Centralnu Banku": Struktura Lične ## Centralne Banke: |

MEGA_COMPARISON_TABLE --> ### 6.3 Prednosti ovog pristupa - Nezavisnost:

Ne zavisite od jedne banke - Diverzifikacija: Rizik raspoređen - Inflaciona zaštita: Zlato prati (i nadmašuje) inflaciju - Likvidnost: Uvek imate pristup sredstvima - Naslednost: Lako se prenosi na potomke ## 7.

8.2

Korak 2: Kupujte zlato postupno Ne kupujte sve odjednom. Rasporedite na 6-12 meseci: - Smanjuje rizik lošeg tajminga - Usrednjava cenu - Psihički je lakše ### 8.3 Korak 3: Birajte pravo zlato DA: -

Investicione poluge (1g, 5g, 10g, 20g, 50g, 100g) - Investicioni zlatnici (Bečka Filharmonija, Maple Leaf, Krugerrand) NE: - Nakit (plaćate izradu 20-40% više) - "Numizmatičko" zlato (osim ako ste ekspert) - Zlato na papiru (ETF, sertifikati) – nije fizičko vlasništvo ### 8.4 Korak 4: Čuvajte pametno Opcije: -

Kućni sef (za manje količine, do 10.000€) - Bankarski sef (za veće količine, 100-200€ godišnje) - Specijalizovano skladištenje (Swiss, Singapore – za velike investitore) ## 9.

Zaključak:

Razumevanje Realnog Prinosa i Alternativa Analiza pokazuje da pri trenutnim uslovima (kamata 2-4%, inflacija 12-15%) bankarska štednja generiše negativan realni prinos. Kamatna marža – razlika između kamate koju banka naplaćuje (8-15%) i plaća (2-4%) – predstavlja njihov poslovni model. Matematika negativnog realnog prinosa je konzistentna kroz istorijski period. Centralne banke širom sveta drže zlato jer znaju istinu: papirni novac dolazi i odlazi, zlato ostaje. Vreme je da i vi napravite svoju Ličnu Centralnu Banku. Ne zato što mrzite banke. Već zato što volite svoj novac dovoljno da ga zaista sačuvate.

📈 Indeks: Pogledajte kako je vaša plata gubila vrednost naspram zlata od 2010. do danas na našem Zlatnom indeksu.

Bankarska Štednja – Tiha Erozija Vaše Kupovne Moći **## Uvod:

Podaci

1.2 Šta vam

Gde

Zaista Ide Vaš Novac: Kako Banke Koriste Vaše Depozite ### 2.1 Iluzija "čuvanja" Kada date novac banci, on ne stoji u sefu sa vašim imenom.

Tog trenutka, novac postaje vlasništvo banke. Vi imate samo potraživanje – obećanje da ćete ga dobiti nazad. Banka koristi vaš novac da: - Daje kredite po 8-15% kamate (vi dobijate 2-4%) - Investira u hartije od vrednosti - Finansira vlastite operacije - Isplaćuje dividende akcionarima Razlika između onoga što banka zarađuje na vašem novcu i onoga što vama plaća naziva se "kamatna marža" – i to je njihov profit na vašem kapitalu. ### 2.2 Matematika bankarske zarade Na svakih 10.000 evra vašeg depozita: -

Banka vam plaća: 200 evra godišnje (2% kamata) - Banka zarađuje: 800-1.200 evra godišnje (kroz kredite i investicije) - Vaš udeo u profitu: 17-20% - Bankin udeo: 80-83% Vi preuzimate rizik (bail-in, propast banke). Banka uzima profit. ### 2.3 Tajna rezervne stope Banke su obavezne da drže samo 5-10% depozita kao rezervu.

Ostatak plasiraju. To znači: ako svi štediše jedne banke istovremeno zatraže svoj novac, banka ne može da ih isplati. Sistem funkcioniše samo dok većina veruje u sistem. Bail-In: Zakon Koji Dozvoljava Banci Da Vam Uzme Novac ### 3.1 Šta je bail-in. Od 2014. godine, Evropska Unija (i Srbija sa harmonizacijom zakona) uvela je koncept bail-in – "spašavanje iznutra.

To znači: ako banka uđe u krizu, vaši depoziti preko 50.000 evra mogu biti konvertovani u akcije banke ili jednostavno umanjeni da bi banka preživela. ### 3.2 Kipar 2013: Primer iz prakse Marta 2013. godine, Kipar je bio na rubu bankrota. Rešenje EU: -

Depoziti preko 100.000 evra: umanjeni za 47,5% - Depoziti do 100.000 evra: zamrznuti mesecima - Štediše: izgubile skoro polovinu "sigurnih" uštevina To se može desiti u bilo kojoj zemlji. Zakon to dozvoljava. ### 3.3 Srbija: Da li smo zaštićeni. Fond za Osiguranje Depozita garantuje do 50.000 evra po banci, po deponentu. Ali: -

Fond ima oko 500 miliona evra rezervi - Ukupni depoziti u Srbiji: preko 20 milijardi evra - Pokrivenost: 2,5% Ako jedna velika banka propadne, Fond može da isplati. Ako dve propadnu – matematika više ne radi. ### 3.4 Zlato nema bail-in rizik Fizičko zlato koje držite: -

Nije nečije obećanje – to je imovina - Ne može biti "konvertovano u akcije" - Ne zavisi od solventnosti banke - Ne može biti zamrznuto odlukom regulatora ## 4.

Istorijska Retrospektiva: Šta Se Dešavalo Sa Štednjom U Srbiji ### 4.1 Devizna štednja 1991-2002 - Građani imali 4+ milijarde DEM na štednji - Država zamrzla depozite - Isplata "u ratama" – godinama kasnije, inflacijom obezvređena - Realna vrednost vraćena: 20-30% originalnog iznosa ### 4.2 Hiperinflacija 1993 - Januar 1993: 1 DEM = 900 dinara - Decembar 1993: 1 DEM = 950 milijardi dinara - Dinarska štednja: potpuno uništena - Jedino zlato, devize i nekretnine sačuvale vrednost ### 4.3 Propast Dafiment Banke, Jezda

Banke.

Stotine hiljada štediša ostalo bez novca - Mnogi nisu nikada dobili ništa - U svakoj krizi, zlato je bilo pobednik. Štednja je preživljavala samo u "normalnim" vremenima – i tada gubila od inflacije. Psihologija Štediše: Zašto Nastavljamo Sa Gubitničkom Strategijom ### 5.1 Generacijska trauma – pogrešan zaključak Naši roditelji i babe/dede su naučili: "Moramo imati nešto sa strane." Tačno. Ali su pogrešno zaključili: "To mora biti u banci." Netačno.

Bankarska štednja je navika, ne strategija. Navika stvorena u doba kada: - Inflacija je bila niska (1950-1970) - Banke su bile državne i "sigurne" - Alternative nisu bile dostupne Danas nijedan od tih uslova ne postoji. ### 5.2 Iluzija preciznosti "Imam 10.247,53 evra na računu" – zvuči precizno i sigurno. "Imam 115 grama zlata" – zvuči neodređeno. Ali 10.247,53 evra za godinu dana možda kupuje ono što danas košta 9.000 evra. A 115 grama zlata za godinu dana će i dalje biti 115 grama zlata – verovatno vrednijih. ### 5.3 Strah od "kompleksnosti" "Ne razumem se u zlato." A razumete se u: -

Repo stopu NBS.

Kamatne svopove.

Devizni rizik EUR/RSD.

Basel III regulativu. A ipak držite novac u banci. Zlato je jednostavnije: kupite fizički metal, stavite na sigurno mesto, završili ste. Koncept "Lične Centralne Banke" ### 6.1 Šta rade prave centralne banke Narodna Banka Srbije ima 30+ tona zlata u rezervama.

Federalne Rezerve SAD: 8.133 tone zlata. Bundesbank: 3.355 tona zlata. Jer centralne banke znaju da papirni novac može da izgubi vrednost. Zlato je njihovo osiguranje. ### 6.2 Vi možete isto Umesto da verujete banci da "čuva" vaš novac (i gubi ga inflaciji), možete kreirati sopstvenu "Ličnu Centralnu Banku": Struktura Lične ## Centralne Banke: |

MEGA_COMPARISON_TABLE --> ### 6.3 Prednosti ovog pristupa - Nezavisnost:

Ne zavisite od jedne banke - Diverzifikacija: Rizik raspoređen - Inflaciona zaštita: Zlato prati (i nadmašuje) inflaciju - Likvidnost: Uvek imate pristup sredstvima - Naslednost: Lako se prenosi na potomke ## 7.

8.2

Korak 2: Kupujte zlato postupno Ne kupujte sve odjednom. Rasporedite na 6-12 meseci: - Smanjuje rizik lošeg tajminga - Usrednjava cenu - Psihički je lakše ### 8.3 Korak 3: Birajte pravo zlato DA: -

Investicione poluge (1g, 5g, 10g, 20g, 50g, 100g) - Investicioni zlatnici (Bečka Filharmonija, Maple Leaf, Krugerrand) NE: - Nakit (plaćate izradu 20-40% više) - "Numizmatičko" zlato (osim ako ste ekspert) - Zlato na papiru (ETF, sertifikati) – nije fizičko vlasništvo ### 8.4 Korak 4: Čuvajte pametno Opcije: -

Kućni sef (za manje količine, do 10.000€) - Bankarski sef (za veće količine, 100-200€ godišnje) - Specijalizovano skladištenje (Swiss, Singapore – za velike investitore) ## 9.

Zaključak:

Razumevanje Realnog Prinosa i Alternativa Analiza pokazuje da pri trenutnim uslovima (kamata 2-4%, inflacija 12-15%) bankarska štednja generiše negativan realni prinos. Kamatna marža – razlika između kamate koju banka naplaćuje (8-15%) i plaća (2-4%) – predstavlja njihov poslovni model. Matematika negativnog realnog prinosa je konzistentna kroz istorijski period. Centralne banke širom sveta drže zlato jer znaju istinu: papirni novac dolazi i odlazi, zlato ostaje. Vreme je da i vi napravite svoju Ličnu Centralnu Banku. Ne zato što mrzite banke. Već zato što volite svoj novac dovoljno da ga zaista sačuvate.

📈 Indeks: Pogledajte kako je vaša plata gubila vrednost naspram zlata od 2010. do danas na našem Zlatnom indeksu.