Kada centralna banka repatrija zlato, to nije logistička operacija. To je signal.

Od 2012. godine, najmanje petnaest zemalja je povuklo deo ili celokupne zlatne rezerve iz stranih trezora — pre svega iz Federal Reserve Bank of New York, Bank of England i Banque de France. Ovaj trend se ubrzava. I ako razumete zašto, razumećete nešto fundamentalno o sledećoj deceniji globalnih finansija.

Od Berlina do Beograda: zašto centralne banke nose zlato kući

Mapa repatrijacije: ko, koliko, odakle

Ukupno: preko 1.700 tona zlata repatrijano za deceniju i po — procenjene vrednosti preko $250 milijardi po današnjim cenama.

Okidač: $300 milijardi zamrznutih preko noći

Trend repatrijacije postojao je i pre 2022. Ali zamrzavanje ruskih rezervi transformisalo ga je iz opcionog u urgentno.

U februaru 2022, G7 zemlje su zamrzle približno $300 milijardi ruskih deviznih rezervi čuvanih u inostranstvu. Preko noći, suverena imovina jedne od najvećih ekonomija sveta postala je nedostupna.

Poruka za svaku centralnu banku na planeti: rezerve u stranoj custody mogu postati politički instrument.

Posledice (merljive)

Centralne banke su udvostručile godišnju kupovinu zlata i ubrzale repatrijaciju. World Gold Council procenjuje 755 tona kupovine u 2026. — niže od 1.000+ rekorda, ali i dalje 50% iznad pre-2022 proseka.

Srbija: tihi lider regiona

Srbija je u periodu 2021–2022. repatrijala 13 tona zlata iz Berna i Londona u Beograd. NBS je eksplicitno navela motivaciju: "dostupnost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti".

Ali brojevi idu dublje:

Srbija je jedina zemlja na svetu sa neprekidnim nizom kupovine zlata od 2011. — četrnaest uzastopnih godina. I jedna od prvih u regionu koja čuva gotovo celokupne rezerve na domaćem tlu.

Vučićevo pitanje guvernerki Tabaković — "Jorgovanka, gde nam je zlato?" — postalo je nacionalna politika.

Nemačka 2026: drugi talas

U januaru 2026, nemački ekonomisti i političari ponovo pozivaju Bundesbank da povuče preostalih ~1.236 tona (37% ukupnih nemačkih rezervi) iz Federal Reserve Bank of New York.

Kontekst: iranski rat, rast geopolitičkih tenzija između SAD i evropskih saveznika, i pitanje — šta se dešava sa nemačkim zlatom ako se SAD udalje od NATO-a?

Nemačka ima 3.352 tone zlata — drugo mesto u svetu posle SAD. Ali trećina tog zlata je i dalje fizički u Americi. U eri zamrznutih rezervi, to je rizik koji sve više Nemaca ne želi da prihvata.

Signal za profesionalne investitore

Repatrijacija zlata je centralno-bankarski ekvivalent povlačenja depozita iz banke. Kada centralna banka to radi, šalje tri signala:

1. Fizički posed > papirno vlasništvo

Zlato u tuđem trezoru je, funkcionalno, potvrda o depozitu — isto što i vaša potvrda o oročenoj štednji. Vlasnik ste na papiru, ali pristup zavisi od tuđe volje. Repatrijacija znači: centralna banka više ne prihvata taj rizik.

2. Poverenje u multilateralni sistem se urušava

Zlato u Fed-u čuvano je decenijama bez pitanja — jer je poverenje u sistem bilo apsolutno. Repatrijacija je merljiv signal da to poverenje više nije apsolutno. Kada Bundesbank ne veruje Fed-u — šta to govori o stabilnosti globalnog finansijskog sistema?

3. Pripremaju se za scenario koji još ne vide javno

Centralne banke su, po definiciji, konzervativne institucije. Kada ubrzaju kupovinu zlata i repatrijaciju, ne reaguju na današnje naslove — pripremaju se za scenarije koje modeliraju interno. Ti scenariji uključuju: valutnu krizu, energetski šok, raspad trgovinskih saveza, ili monetarnu reformu.

Paralela za vaš portfolio

Logika centralne banke primenljiva je i na individualni nivo:

Ako NBS ne želi da drži zlato u Londonu — zašto bi vi držali celokupnu ušteđevinu u jednoj banci čiji je akcionarni kapital u Beču, Rimu ili Atini?

Više o riziku druge strane (counterparty risk): ETF zlato vs fizičko — zašto counterparty risk menja sve

Šta dolazi sledeće

Trend repatrijacije se neće usporiti. U narednih 12–24 meseca očekujemo:

• Nemačka: Nastavak pritiska za potpunu repatrijaciju (37% još u SAD)

• Italija: Treća po veličini rezerva u Evropi (2.452t), značajan deo u inostranstvu — pritisak raste

• Azija: Kina (15 uzastopnih meseci kupovine), Indija (nastavak repatrijacije), Koreja (nove investicije)

• Srbija: Nastavak kupovine ka cilju od 100 tona, repatrijacija preostalih 5 tona iz Švajcarske

World Gold Council podatak: u januaru 2026, Malezija je prvi put od 2018. kupila zlato, a Koreja je najavila prve gold investicije od 2013. Baza kupaca se širi — ne sužava.

Zaključak: kad centralne banke nose zlato kući — slušajte

Centralne banke ne rade dramatične poteze bez razloga. Kada petnaest zemalja u deceniji i po repatrija preko 1.700 tona zlata, to nije koincidencija — to je koordinirani odgovor na strukturnu promenu u globalnom finansijskom sistemu. Zamrzavanje ruskih rezervi 2022. ubilo je pretpostavku da je strana custody bezbedna. Iranski rat 2026. pojačava taj signal. NBS je odgovorila: 53,4 tone, skoro sve u Beogradu, cilj 100 tona. Pitanje za vas: ako vaša centralna banka ne veruje tuđim trezorima — zašto vi verujete tuđim bankama sa celokupnom ušteđevinom?

Kako zaštititi ušteđevinu van bankarskog sistema: ETF zlato vs fizičko — rizik druge strane.