Zlato 27% svetskih rezervi: evro pao na treće mesto

Kada je evro pušten u opticaj 1. januara 1999, prodavan je kao budućnost: jedna valuta koja će ukinuti kursne trzavice unutar jedinstvenog tržišta i povezati kontinent u jedan ekonomski blok. A u ambicijama njegovih arhitekata stajalo je i više od toga — da izraste u prvu ozbiljnu protivtežu dolaru posle Drugog svetskog rata.

Prošle nedelje Evropska centralna banka objavila je godišnji izveštaj o međunarodnoj ulozi evra, uz ocenu da se otvara prostor da evro „ojača svoju globalnu privlačnost”. Izveštaj ističe da je evro i dalje druga najkorišćenija valuta sveta i druga po zastupljenosti u rezervama — odmah iza dolara.

Ključna reč je: valuta. Jer kada se pogleda cela slika rezervi, na prvom mestu više nije nijedna valuta. Na prvom mestu je zlato.

Šta tačno piše u izveštaju

Po vrednosti, zlato je u 2025. postalo najveća pojedinačna rezervna imovina sveta — čini oko 27% zvaničnih deviznih rezervi država i centralnih banaka. Američke državne obveznice pale su na drugo mesto sa oko 22%, a evro na treće, sa oko 15%.

Metal koji ne nosi kamatu i ne isplaćuje prinos sada je najveći deo svetskih rezervi — sa oko 20% samo godinu ranije. Putanja je još rečitija: pre svega nekoliko godina zlato i evro bili su praktično izjednačeni, oko 16%. Otvaranje te razlike — 27% naspram 15% za manje od tri godine — opisali smo detaljno u analizi zlato iznad američkih obveznica, prvi put od 1996.

Svet beži od dolara — ali ne u evro

Diversifikacija od dolara je stvarna. Centralne banke godinama tiho smanjuju dolarsku izloženost i traže sigurnije mesto za nacionalnu štednju. Ali podaci pokazuju da to mesto nije evro.

Izveštaj kao protivargument navodi rekordnu godinu međunarodnog zaduživanja u evrima. To je, međutim, merilo koliko se u evrima pozajmljuje, a ne koliko se u njima čuva vrednost — a globalni dug obara rekorde u svim valutama, pa je rekordna gomila evro-obveznica pre simptom vremena nego dokaz poverenja. Slično je i sa prvim mestom evra na tržištu zelenih i održivih obveznica: i to je prvenstvo u zaduživanju.

Test rezervne valute nije koliko sveta u njoj pozajmljuje, nego koliko sveta u njoj štedi. Po tom testu, svet je 2025. glasao — za metal koji nije ničija obaveza. Zašto poverenje u fiat valute slabi, i šta je zamrzavanje rezervi 2022. promenilo u računici nesvrstanih država, razložili smo u tekstovima o sankcijama, SWIFT-u i zlatu i riziku druge strane.

Ko je kupovao zlato u 2025.

Centralne banke dodale su oko 850 tona fizičkog zlata u 2025 — blago usporavanje u odnosu na rekordni tempo prethodne dve godine, ali i dalje treća najviša godišnja količina ikada, i to kupljena po najvišim cenama u istoriji.

Predvodnica je bila Poljska, koja cilj od 700 tona obrazlaže razlozima nacionalne bezbednosti — obrazac koji smo opisali u analizi Poljska i Kina kao predvodnici kupovine. Širi kontekst višegodišnje akumulacije, koja od 2022. teče dvostruko brže od proseka prethodne decenije, dat je u tekstu centralne banke kupuju zlato rekordno. Istovremeno, sve više banaka svoje zlato i fizički vraća u domaće trezore — o tome u analizi povratka zlatnih rezervi kući.

Najveći kupac u jednom trenutku nije bio država

Za deo 2025. najveći pojedinačni kupac zlata na planeti nije bila država, nego Tether — kompanija koja izdaje najveći dolarski stablecoin na svetu. U trećem kvartalu kupila je više zlata nego bilo koja centralna banka, a do kraja januara 2026. držala je oko 148 tona, vrednih oko 22 milijarde dolara. To je dovoljno za top 30 svetskih držalaca zlata — ispred Australije i Južne Koreje.

Ironija je teško previdiva: kompanija čiji je proizvod digitalni dolar svoje rezerve gradi u fizičkom metalu. I privatni izdavaoci novca, ne samo države, biraju čuvara vrednosti koji ne zavisi ni od jedne vlade. To je isti raskorak između papirnog potraživanja i fizičkog poseda koji smo razložili u analizi selidbe zlata iz papira u fizičko.

Matematika sledećih pet procenata

Zlato koje su centralne banke kupile od 2022. postavilo je temelj cene koja se do vrhunca početkom 2026. gotovo utrostručila. A i to je bila tek umerena preraspodela iz dolara.

Svetske devizne rezerve premašuju deset biliona dolara. Preusmeravanje od samo još 5% značilo bi preko 500 milijardi dolara nove tražnje za zlatom — otprilike koliko po današnjim cenama vredi cela godišnja svetska proizvodnja iz rudnika. Tražnja tog reda veličine ne može se namiriti iz tekuće ponude bez posledica po cenu. U tome je suština teze: dedolarizacija je spora, ali njen jedini prirodni korisnik — jer nijedna valuta ne može da zameni dolar — jeste zlato. Dugu istorijsku liniju tog procesa opisali smo u studiji povratak istorije: zlato, dolar i monetarna budućnost, a scenario u kome blokovi grade alternativu u tekstu o BRIKS-u i dedolarizaciji.

Šta to znači za srpskog investitora

Za domaćeg čitaoca ovde postoje tri praktične tačke.

Prvo, cena zlata. Cena zlata u Srbiji izvedena je iz svetske spot cene (referentne svetske cene) i kursa — preračun preko kursne liste. Institucionalna tražnja koja drži svetsku cenu drži, dakle, i dinarsku. Ko prati makro monitor, video je da se iza dnevnih oscilacija krije stabilna struktura kupaca koji ne prodaju.

Drugo, evro u štednji. Većina domaće štednje sedi u evrima. Podatak da je i sam evro pao ispod zlata u svetskim rezervama nije razlog za paniku, ali jeste podsetnik da ni druga valuta sveta nije imuna na eroziju kupovne moći — o čemu govori i naša analiza zlata naspram državnih obveznica, kao i pregled odnosa države prema zlatu naspram štednje građana u papiru. Evropska monetarna budućnost, uključujući digitalni evro, ima i svoju stranu za držaoce gotovine — vodič je u tekstu o digitalnom evru i fizičkom zlatu.

Treće, investiciono zlato. Logika centralne banke — imovina bez kreditnog rizika, koja ne zavisi ni od čije obaveze — skalira se na pojedinca kroz fizičko investiciono zlato. To nije preporuka za trenutak kupovine nego opis uloge: sigurno utočište i diverzifikacija, ne špekulacija. Ko želi da razume ponudu i troškove pre bilo kakve odluke, može krenuti od pregleda kupovine zlata.

Šta dalje pratiti

Tri signala vrede više od naslova: godišnja dinamika kupovine centralnih banaka (ostaje li iznad 850–1.000 tona), udeo zlata naspram evra i obveznica u sledećem izveštaju o rezervama, i tempo akumulacije privatnih institucionalnih kupaca poput izdavalaca stablecoina. Sve to, uz aktuelnu cenu zlata, pratimo kontinuirano.

Izvori

• Evropska centralna banka — godišnji izveštaj o međunarodnoj ulozi evra (jun 2026, podaci za 2025) — udeo zlata ≈27%, američkih obveznica ≈22%, evra ≈15% u zvaničnim svetskim rezervama.

• World Gold Council (WGC) — kupovine centralnih banaka ≈850 tona u 2025 (treća najviša godina); Narodna banka Poljske 102 tone (ukupno 550, cilj 700), slede Kina, Turska, Indija.

• Jefferies / agregacioni izveštaji (Coindesk, februar 2026) — Tether ≈148 tona zlata (~22 milijarde dolara) do kraja januara 2026, top 30 svetskih držalaca, ispred Australije i Južne Koreje.

• MMF / ECB — svetske devizne rezerve preko deset biliona dolara; procena efekta preusmeravanja 5% na tražnju.