Prvi put od 1996. godine: centralne banke drže više zlata nego američkih državnih obveznica — kraj ere „papirnog" dolara

U februaru 2022. godine, nekoliko dana posle ruske invazije na Ukrajinu, Sjedinjene Američke Države odgovorile su zamrzavanjem milijardi dolara aktive u vlasništvu ruske države.

Da li je ta mera bila opravdana ili ne — nije tema ovog teksta. Tema je ono što se dogodilo narednog jutra u svakoj centralnoj banci van Vašingtona.

Američke državne obveznice decenijama su smatrane najbezbednijom aktivom na zemlji. Ali svaki centralni bankar na planeti tog dana naučio je jednu lekciju: te obveznice bezbedne su samo dok zemlja ostaje u dobrim odnosima sa Vašingtonom.

Posledica je tiha revolucija u svetskoj finansijskoj arhitekturi — najznačajnija od raspada Breton-Vudskog sistema 1971. godine.

---

Rekordne kupovine, bez pauze

Strane vlade i centralne banke tiho su počele da premeštaju deo strateških rezervi u aktive koje Vašington ne može da zamrzne ili sankcioniše. Pre svega — u fizičko zlato.

Brojke, prema podacima Svetskog saveta za zlato (WGC):

Obratite pažnju na 2025: cena zlata je dostigla 4.500 dolara po unci — nivo na kome bi racionalan investitor razmotrio uzimanje zarade ili barem pauzu. Centralne banke su umesto toga kupile još 800 tona. To nije špekulacija na cenu. To je strukturno premeštanje rezervi.

Zašto poverenje u američke obveznice ne postoji više

Držanje američkih državnih obveznica zahteva veru u tri uslova:

1. Američka vlada neće zamrznuti tvoju imovinu.

2. Američka vlada neće pretvoriti dolar u oružje.

3. Američka vlada neće voditi deficit toliko velik da mora da razvodni sopstvenu valutu.

Nijedan od ta tri uslova više ne važi.

Prošle fiskalne godine SAD su zabeležile budžetski deficit od 2 hiljade milijardi dolara — bez recesije, bez ekonomske krize, bez rata, bez paketa spasavanja. Uobičajeno poslovanje. Kongres ne diže prst da smanji ni najočiglednije oblike rasipanja.

Rezultat: američki javni dug se približava iznosu od 40 hiljada milijardi (biliona) dolara, a samo kamata na taj dug jede 1,2 hiljade milijardi dolara godišnje — skoro četvrtinu ukupnih poreskih prihoda savezne vlade. O šteti koju to čini dugoročnoj snazi dolara pisali smo u analizi Powell pred Kongresom: dug raste brže od ekonomije i u upozorenju bivšeg ministra finansija Paulsona o planu za hitnu intervenciju zbog krize državnog duga.

Strani investitori gube poverenje brže nego što domaći analitičari žele da priznaju.

Tri podatka koja opisuju brzinu promene

U prvom kvartalu 2026, desile su se tri stvari kojih nije bilo u modernoj istoriji:

1. Udeo dolara u svetskim rezervama pao za 2,3 procentna poena

Prema podacima MMF-a (COFER izveštaj — sastav svetskih deviznih rezervi po valutama), udeo dolara u zvaničnim rezervama centralnih banaka pao je 2,3 procentna poena u svega 90 dana. Za kontekst: to je četvrtina pada cele prethodne decenije. U 90 dana je ostvarena brzina promene koja je dotad trajala dve i po godine.

2. Plaćanja van dolara na mreži SWIFT skočila u dva regiona

SWIFT (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication — globalna mreža za međubankarska plaćanja) objavljuje mesečnu valutnu strukturu transakcija. U prvom kvartalu 2026:

• Bliski istok: transakcije van dolara porasle sa 18% na 31%.

• Azija: transakcije van dolara porasle sa 35% na 42%.

Ovo su regioni koji drže najveće zvanične rezerve van Zapada. Kada oni menjaju valutnu infrastrukturu plaćanja, globalna arhitektura se menja zajedno sa njima.

3. Prvi put od 1996: više zlata nego obveznica

Po tržišnoj vrednosti, zbir zlatnih rezervi svetskih centralnih banaka sada je veći od zbira njihovih holding-a u američkim državnim obveznicama. Poslednji put se to dogodilo pre 30 godina, u drugom mandatu Bila Klintona.

Između ta dva datuma — 1996. i 2026 — svaka veća kriza (dot-com 2000, globalna finansijska kriza 2008, kovid 2020) gurala je centralne banke ka obveznicama. Sada se prvi put u modernoj istoriji masovno povlače iz obveznica ka zlatu.

To nije ciklična promena. To je strukturni pomak.

Novi monetarni poredak nije samo zlato

Zlato je predvodnik talasa, ali talas je širi.

Istim tretmanom tretiraju se i druge realne aktive:

Zemlje Zapadne hemisfere obnavljaju domaću proizvodnju goriva, urana, bakra i hrane jer više ne mogu da računaju na stari posleratni poredak — taj sistem više ne isporučuje robu na vreme po ceni koju mogu da prihvate.

Povezana analiza: Turska je u dve nedelje potrošila 118 tona zlata braneći liru — primer centralne banke koja aktivno koristi fizičke rezerve kao monetarni štit.

Rudari plemenitih metala: finansijska poluga trenda

Cena zlata se približno utrostručila za tri godine. To je značajan rast, ali znači i da je fizička poluga sada skupa — kupovina 1g poluge danas znači plaćanje blizu istorijski najviših vrednosti.

Alternativa koju svetska analitička zajednica koristi: kupovina kompanija koje proizvode plemenite metale (rudari zlata i srebra). Razlog je matematički:

Kada cena zlata raste, margine rudara rastu brže, pa se profit uvećava nesrazmerno — to je finansijska poluga.

Konkretan primer: jedan rudar zlata koji je deo analitičkog pregleda svetskih strategija u poslednje tri godine porastao je pet puta (zlato je istovremeno poraslo tri puta). Jedan rudar srebra porastao je deset puta u istom periodu.

To ne znači da su rudari sigurnija aktiva od fizičkog zlata — naprotiv. Rudari dolaze sa operativnim rizicima (geološki problemi, radnički sporovi, regulacija), kao i sa rizikom druge strane (brokerski računi, berzanski fondovi, emitenti akcija). Fizičko zlato u sopstvenom posedu nema nijedan od tih rizika.

Ali kao dopuna fizičkoj poziciji, dobro izabrani rudar može da pojača prinos kada se strukturni trend nastavi. Više o tome u analizi 60/40 portfelj je mrtav — nova alokacija za eru zlata.

Šta ovo znači za srpskog investitora

Tri konkretne poruke iz podataka iz prvog kvartala 2026:

1. Ovo nije špekulacija, ovo je infrastruktura

Centralne banke ne kupuju zlato jer predviđaju rast cene. Kupuju ga jer premeštaju rezerve — jezgro nacionalne finansijske arhitekture. To je kupovina koja se ne zaustavlja kada cena dođe do određene tačke.

Za srpskog investitora, to znači da je strukturni pod ispod cene zlata sve jači. Cena može da ima korekcije (videli smo 10% pad u martu 2026), ali struktura ne dozvoljava dugotrajan pad.

Detaljnije: korekcija cene zlata je tehnička, ne fundamentalna.

2. Dinar zavisi od iste arhitekture

Narodna banka Srbije drži zlatne rezerve od oko 53,4 tone i aktivno je neto kupac. Kurs dinara prema evru — a posredno i prema dolaru — vezan je za taj sistem rezervi. Kada svetska arhitektura pređe iz „papirne" u „fizičku", svaki centralni bankar će držati više zlata, pa tako i NBS. To je direktna potvrda trenda za domaćeg investitora. Paralela: Turska, Poljska i Kina — centralne banke kupuju zlato rekordnom brzinom.

3. Redovnost, ne tajming

Razlog zašto postupna mesečna kupovina sa ravnomernom raspodelom uloga (engleski izraz „dollar-cost averaging") uvek pobeđuje pokušaje tajminga: strukturni trend se kreće na godišnjem nivou, a dnevne promene cene su šum. Mesečna kupovina 1g, 2g ili 5g poluga je najjednostavniji način da se prati trend bez rizika lošeg trenutka ulaska. Vodič: najbolja gramaža za početnike.

I, kao i uvek, pre kupovine proveri da li trgovac otkupljuje svako LBMA zlato ili samo ono koje je on sam ranije prodao — to je razlika između pravog tržišta i zatvorenog kruga.

---

Zaključak: infrastruktura se menja, ne samo cene

Najvažnija lekcija iz podataka prvog kvartala 2026. nije pojedinačan broj. Ni 4.500 dolara po unci, ni 1.100 tona godišnje kupovine, ni 2,3 procentna poena pada dolara.

Najvažnija lekcija je da se svetska finansijska arhitektura menja. Od 1996. godine prvi put, zlato je prestiglo američke državne obveznice u zbiru rezervi svetskih centralnih banaka. SWIFT plaćanja van dolara rastu dvocifrenom stopom godišnje. Zemlje Zapadne hemisfere obnavljaju domaću proizvodnju strateških roba.

Fizičko zlato u sopstvenom posedu — kod sebe ili u privatnom trezoru — jedina je aktiva koja istovremeno nosi sve tri osobine koje centralne banke sada traže: bez rizika druge strane, bez rizika zamrzavanja, bez rizika razvodnjavanja kroz inflaciju.

Za srpskog investitora, poruka je jednostavna: trend nije novost, ali je brzina bez presedana. Vreme za strukturnu poziciju je sada, a redovnost je strategija.

Pratite cenu zlata uživo, makro monitor i poređenje cena srpskih trgovaca za dnevne ažuriranja podataka.