Zašto vam bankarski savetnik nikada neće preporučiti fizičko zlato

Bankarski savetnici u Srbiji retko ili nikad preporučuju [fizičko zlato](/pojmovnik/fizicko-zlato "Zlato u opipljivom obliku - poluge, pločice, zlatnici - koje fizički posedujete. Za razliku od papirnog zlata, nema kreditni rizik. Vi ste jedini vlas") kao deo investicionog portfolija. Ovo nije rezultat zle namere ili nestručnosti – to je strukturna posledica načina na koji su banke organizovane. Savetnici zarađuju provizije na bankarske proizvode (fondovi, osiguranja, oročenja), dok za preporuku zlata ne dobijaju ništa. Ovaj tekst analizira ekonomiku tog odnosa.

---

Ne sistemski. Banke nemaju finansijski podsticaj da preporučuju fizičko zlato jer:

Executive Summary

Da li banke preporučuju kupovinu zlata?

1. Ne zarađuju proviziju na proizvod koji ne prodaju

2. Zlato odvlači sredstva iz depozita koje koriste za kreditiranje

3. KPI metrike savetnika ne uključuju "kvalitet saveta" već "prodaju proizvoda"

Izuzetno, neke banke nude investiciono zlato, ali uz premije od 10-20% iznad spot cene – što ga čini nekonkurentnim u odnosu na specijalizovane dilere. Za savetnika, preporuka zlata je finansijski iracionalna.

Dugoročni prinos za klijenta:

• Usklađenost sa stvarnim potrebama

• Nezavisnost saveta

• Poređenje sa alternativama van banke

Rezultat: Savetnik koji iskreno kaže "Za vaše ciljeve, investiciono zlato je bolja opcija od našeg fonda" sabotira sopstvenu zaradu i KPI. Sistem ga ne nagrađuje za takvo ponašanje.

---

Konflikt interesa: Teorija i praksa

Teorijski okvir

Bankarski savetnici su u poziciji agenta koji bi trebalo da radi u interesu principala (klijenta):

• Prikažu sve troškove

• Ocene prikladnost proizvoda

• Objave da li primaju podsticaje

Efekat u praksi: Marginalan. Formalno poštovanje, suštinski isti ishod.

Zašto su nezavisni savetnici retki u Srbiji

1. Kultura "besplatnog" saveta – klijenti ne žele da plate

2. Nedostatak regulative za fee-only model

3. Specijalizovani dileri nisu u poziciji savetnika

Rezultat u UK nakon reforme

• Prosečni troškovi za klijenta: -30%

• Kvalitet saveta (mereno): +20%

• Diversifikacija portfolija: +25%

• Učešće alternativnih investicija: +40%

Srbija

Takva reforma nije na horizontu. Do tada, klijent mora sam da razume strukturu podsticaja.

---

Zašto banke ipak nude "investiciono zlato"

Neke banke u Srbiji nude kupovinu zlata:

• Retencija: Bolje da kupe kod nas nego da odu

• Premijska marža: Banke dodaju 10-20% na spot cenu

Problem sa bankarskim zlatom

Poređenje troškova

Ukupni godišnji troškovi: ~100-200€. Prihod za savetnika: fiksna naknada ~500€ jednokratno. Razlika za klijenta kroz 10 godina: manje troškove (~8.000€), diversifikovaniji portfolio, manji konflikt interesa.

---

Kako prepoznati kvalitetan savet

Pre kupovine znati izlaznu cenu.

---

Zaključak

Banka nije optimalan kanal za kupovinu zlata. Savet nije besplatan – samo je nevidljivo plaćen. Kada bankarski savetnik kaže da je konsultacija "besplatna", to nije tačno. Vi plaćate kroz:

• Viši trošak proizvoda

• Manju diversifikaciju

• Suboptimalan portfolio

Fizičko zlato nikad neće biti na vrhu preporuka jer je na dnu liste provizija. To nije zavera – to je matematika podsticaja. Razumevanje ove dinamike je prvi korak ka stvarno nezavisnoj investicionoj odluci.

---

Ovaj tekst ne predstavlja finansijski savet. Konsultujte licenciranog savetnika pre donošenja investicionih odluka.

📈 Indeks: Pogledajte kako je vaša plata gubila vrednost naspram zlata od 2010. do danas na našem Zlatnom indeksu.