Amerika je za dug od 2,3 biliona dolara nekad trebala 211 godina. Sada ga napravi za 12 meseci

2.307.765.598.614 dolara i 61 cent.

Toliko je porastao javni dug Sjedinjenih Država u fiskalnoj 2026. godini, zaključenoj prošle nedelje, 30. septembra. Ceo američki dug — posle revolucije, građanskog rata, dva svetska rata i Velike depresije — dostigao je 2,3 biliona tek 1987. godine, kada je država imala 211 godina. Kongres sada toliko doda za dvanaest meseci.

Tekst američkog finansijskog autora koji ovde sažimamo postavlja jednostavno pitanje: kako se ovo završava? Odgovor ima tri verzije, a za onoga ko štedi u papiru dve od tri izgledaju isto. Dodajemo ono što izvor nema: kako se tri scenarija čitaju iz Srbije i šta znače za cenu zlata.

Brojke koje niko ne gleda

Autor ističe paradoks: inflacija pogađa svakoga, a gotovo niko ne vidi da joj je koren državna potrošnja. Kada dug pređe okrugli broj, mediji objave vest, pa se za dan vrate na uobičajene teme. Pažnja je ograničen resurs, a Kongres ne radi ništa jer birači ne gledaju. Tržište obveznica, međutim, gleda. Poverioci godinama posmatraju državu koja neće ni da zaustavi očigledne zloupotrebe koje je njen sopstveni revizor izmerio — i traže sve veću kamatu da bi je dalje kreditirali. O tome kako Trezor pokušava da gurne prinose nazad pisali smo pre deset dana; prinos je u međuvremenu otišao više.

Autor iznosi i sumnju da deo skoka prinosa gura Kina sa „prijateljima-neprijateljima”, kao oblik finansijskog pritiska pred novembarske izbore. To je njegova pretpostavka, bez dokaza, i tako je i prenosimo. Ali njegov glavni stav ne zavisi od nje: kriza je delo same američke vlade i njeno rešavanje je u njenim rukama. Treba samo doneti teške odluke i smanjiti rashode. Oni to ne rade.

Tri izlaza

1. Dobrovoljno: Kongres se urazumi

Petsto trideset pet članova Kongresa shvati da su ozbiljni rezovi neophodni i uradi ono što je potrebno. Autor ne veruje da će se to dogoditi uskoro. Istorija mu daje za pravo: nijedna demokratija nije dobrovoljno smanjivala dug bez spoljnog pritiska, a izbori su za mesec dana.

2. Prinudno: tržište obveznica primora Kongres

Ako prinosi nastave da rastu, postoji kamata — možda 8, možda 10 odsto — koju ni Kongres ne može da ignoriše. Aritmetika je jednostavna:

Na tom nivou Kongresu ne ostaje ništa osim budžeta štednje: rezovi vojske, rezovi penzija i zdravstvenog osiguranja, značajno povećanje poreza — sve odjednom. Kako se takva dužnička kriza prenosi na tržište zlata i šta je o fiskalnoj spirali govorio i sam Fed, obradili smo ranije.

3. Ništa: čekati da Fed plati

Treći izlaz je, kaže autor, Kongresu najdraži. Ne donositi teške odluke i čekati da Federalne rezerve stvore nove dolare i njima finansiraju deficit — bilione godišnje.

To je taktika koja je u Japanu dugo radila. Banka Japana stvarala je jene i kupovala državne obveznice dok nije posedovala oko polovine japanskog javnog duga, što je državi omogućilo zaduživanje po kamati blizu nule. Ali račun je stigao: japanska inflacija dostigla je 2023. godine najviši nivo za 41 godinu, a poverioci sada traže najviše kamate za tri decenije.

Amerikanci su to već videli. Tokom pandemije Fed je stvorio oko pet biliona dolara i rezultat je bila inflacija od 9 odsto. Kada Fed sledeći put „odštampa” novac da spase Trezor, ishod je isti — nastavljena, raširena inflacija. Zašto to nije novo, nego nastavak puta koji je počeo 1971. godine, razložili smo u istoriji o tome kako je Fed uništio zdrav novac.

Zašto se u svakom scenariju govori o realnoj imovini

Zaključak izvora je jednostavan i vredi ga preneti doslovno u smislu: država i centralna banka mogu da proizvedu dug i papirni novac. Ne mogu da proizvedu barel nafte, kubni metar gasa ni uncu zlata. Zato realna imovina po pravilu zadržava vrednost kada valuta gubi svoju, i zato ima smisla posedovati je pre nego što inflacioni ciklus pređe u sledeću fazu.

Pogledajmo tri scenarija iz ugla štediše u papiru:

Dva od tri scenarija umanjuju vrednost papira. Treći, dobrovoljna disciplina, istorijski retko stiže na vreme. To nije prognoza cene — to je raspodela ishoda.

Argument protiv

Najjači argument protiv cele teze je u istoj tabeli: prinos od preko 5 odsto. Obveznica koja plaća više od inflacije ozbiljan je razlog da se drži, i upravo zato je zlato u 2026. prošlo kroz pad od preko 20 odsto sa januarskog vrha. Dok je realna kamata pozitivna, papir radi; kako se iz prinosa i dolara čita pritisak na zlato, objasnili smo kroz četiri faze. Teza ovog teksta nije da zlato raste sutra, nego da je treći scenario — onaj koji ukida realnu kamatu — politički najlakši, i da je Kongres do sada birao uvek njega.

Šta to znači za štedišu u Srbiji

Srbija nema američki dug. Ali štediša u Srbiji drži evre i dinare, a kupovna moć obe valute zavisi od istih centralnih banaka koje bi u trećem scenariju finansirale deficit. Ko je štedeo u dinarima 1993. godine, zna šta monetizacija znači bolje od bilo kog američkog autora. Inflacija je porez na neznanje: plaća je onaj ko ne vidi odakle dolazi.

Država je svoj odgovor već dala: Narodna banka Srbije drži preko 94 odsto rezervi u zlatu kod kuće. Za pojedinca se ista logika svodi na tri stvari, bez preporuke:

• Realna imovina znači metal u posedu, ne papir koji ga predstavlja. Koja su četiri načina da se poseduje zlato i zašto ETF nije osiguranje, razložili smo detaljno.

• Ne pogađajte scenario, rasporedite kupovinu. Niko ne zna da li sledi drugi ili treći izlaz ni kada; ravnomerna kupovina kroz kalkulator mesečne kupovine uklanja potrebu za predviđanjem, a alarm na stranici kupovine javlja kada spot cena osetno padne.

• Premija je jedina stavka pod vašom kontrolom. U ponudi Zlatnog Standarda svaka poluga i zlatnik imaju prodajnu i otkupnu cenu jednu pored druge, sa premijom iznad spot cene prikazanom otvoreno; preuzimanje je lično u kancelarijama u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Dug od 2,3 biliona za godinu dana nije vest koja traje jedan dan. To je uslov pod kojim će štednja u papiru biti vrednovana narednih deset. Odluka je vaša — mi pokazujemo brojke.

---

Izvor: tekst američkog finansijskog autora „It Took 211 Years to Borrow $2.3 Trillion. Congress Just Did It in Twelve Months”, 5. oktobar 2026. Podaci o dugu (2.307.765.598.614,61 $ u fiskalnoj 2026. godini, prelazak 40 biliona u avgustu, 2,3 biliona 1987. godine) proverljivi su kod Trezora SAD (Debt to the Penny); procena GAO o zloupotrebama (233–521 mlrd $) je iz izveštaja GAO iz 2024. godine; pandemijskih pet biliona i inflacija od 9 odsto (jun 2022. godine) su javno dostupni podaci Feda i BLS-a. Kretanje prinosa (4,6 → 5,3 %), japanska inflacija 2023. i projekcija 50 biliona navedeni su prema autoru. Pretpostavka o Kini je autorova i nije potkrepljena. Prevod i parafraza su naši; ništa u tekstu nije investicioni savet.