Gde centralne banke čuvaju zlato: Holandija seli 86 tona u London, Srbija drži svoje kod kuće

Holandska centralna banka nije kupila ni gram zlata. Ipak je uradila nešto što tržište pažljivo čita: premestila je oko 86 tona iz Njujorka i Otave u London, bliže najlikvidnijem tržištu zlata na svetu, gde može brže da ga proda ili zameni za devize ako kriza stigne.

Vest sama po sebi ne pomera cenu zlata. Ali otvara pitanje koje je posle 2022. godine postalo važno koliko i količina: gde se rezerve čuvaju i da li im se može prići kad zatreba. Za Srbiju je odgovor na to pitanje poznat — i suprotan holandskom. Analizu je 4. septembra objavio ING (autorka Eva Mantej, strateg za robe); brojke u tekstu su njene, tumačenje za domaćeg čitaoca je naše.

Šta se tačno promenilo

Cilj, prema De Nederlandsche Bank (DNB), jeste bolja spremnost za krizu. U neto iznosu ništa nije ni kupljeno ni prodato — promenjeni su samo lokacija i utrživost.

Centralne banke i dalje kupuju — zato lokacija postaje tema

Potez dolazi posle nekoliko godina snažne kupovine. Centralne banke su između 2022. i 2024. godine kupovale više od 1.000 tona godišnje; u 2025. kupovina je usporila na oko 863 tone, ali je ostala istorijski visoka. O tome zašto kupuju pisali smo u analizi rekordnih kupovina i u tekstu o tome kako zlato u rezervama premašuje američke obveznice prvi put od 1996.

Potražnja neće nestati. U najnovijoj anketi Svetskog saveta za zlato 89 odsto upravnika rezervi očekuje da će globalne zlatne rezerve centralnih banaka porasti u narednih 12 meseci, a rekordnih 45 odsto očekuje da će njihova sopstvena institucija kupiti još.

Kako zvanične rezerve rastu, banke moraju pažljivije da razmišljaju o tome kako se njima upravlja. Zlato može da pruži zaštitu u krizi — ali mora i da bude dostupno kada kriza stigne. To je rečenica oko koje se vrti cela holandska odluka.

Zašto London: trezor u kojem zlato menja vlasnika, a ne mesto

London je najveće vanberzansko tržište fizičkog zlata na svetu, a Banka Engleske jedan od najvećih svetskih čuvara zlata. U njenim trezorima leži oko 400.000 poluga, oko 5.000 tona. Više drži samo Federalna rezerva Njujorka. Zlato pripada stranim centralnim bankama, međunarodnim organizacijama i britanskoj vladi.

Tri osobine čine London praktičnim za krizu:

Za onoga ko sutra mora da pretvori metal u dolare ili evre za nekoliko sati, to je razlika između imovine i osiguranja koje se ne može naplatiti.

Dve rute umesto jednog aviona

DNB nije prevezla svih 86 tona preko Atlantika. Kombinovala je tržište i transport:

• oko 59 tona prodala je u Njujorku i istu količinu kupila u Londonu — zlato je promenilo lokaciju kroz tržište

• više od 27 tona fizički je prevezeno iz Severne Amerike u Holandiju, a slična količina međunarodno utrživog zlata potom prebačena iz Holandije u London

Operacija je bila i korisna proba. Banka sada ima iskustvo i sa zamenom zlata kroz tržište i sa premeštanjem fizičkih poluga — što može da vredi ako jedan od ta dva puta u krizi postane nedostupan.

Veća likvidnost ne uklanja rizik

Zlato u Banci Engleske ostaje vlasništvo strane centralne banke, ali se fizički nalazi u Britaniji i podleže britanskoj jurisdikciji. Za Holandiju je rizik gubitka pristupa dalek. Ali slučaj Venecuele pokazuje kako čuvanje u inostranstvu može da postane političko pitanje.

Venecuela je nedavno obnovila zahtev za povraćaj oko četiri milijarde dolara zlata iz Banke Engleske, da bi finansirala obnovu posle zemljotresa 2026. godine. Metalu ne može da priđe od 2018. godine zbog spora o tome koja vlast sme da zastupa njenu centralnu banku. Slučaj je izuzetan — ali pokazuje da sudovi i odluke o političkom priznanju zemlje domaćina mogu da utiču na pristup rezervama. Ceo slučaj razložili smo u tekstu Venecuela: zlato u tuđem trezoru.

Ni suprotan put nije besplatan. Vraćanje velikih količina zlata u zemlju zahteva obezbeđen prevoz, osiguranje i odgovarajući trezor. Čuvanje kod kuće daje državi neposredniju kontrolu — ali otežava brzu prodaju ili zamenu.

Tri puta: Francuska, Holandija, Srbija

Centralne banke ne idu istim putem:

Anketa Svetskog saveta za zlato nagoveštava dalje promene: u narednih 12 meseci 7 odsto ispitanika namerava da poveća domaće čuvanje, a 9 odsto da čuvanje rasporedi na više lokacija u inostranstvu. Banka Engleske ostaje najčešće korišćeno mesto čuvanja van domaćih trezora.

Nije slučajno što je Srbija u analizi jedne holandske banke navedena kao primer zemlje koja zlato drži kod kuće. Narodna banka Srbije je između 2019. i 2021. godine vratila oko 13 tona iz Berna i Londona, pa danas preko 94 odsto rezervi — ukupno 54,31 tonu na kraju maja 2026. godine — čuva u svom trezoru u Beogradu. Motive te odluke razložili smo u tekstu o vraćanju zlata u zemlju, a zašto država gomila metal dok građani štede u papiru u posebnoj analizi.

Srbija je, dakle, izabrala kontrolu; Holandija utrživost. Nijedna nije pogrešila — izabrale su različit rizik. Mala zemlja sa 54 tone i istorijom sankcija ima razloga da rezerve drži tamo gde ih niko ne može zaključati. Zemlja sa 612 tona, članica evrozone i NATO-a, može sebi da priušti da deo drži tamo gde može da ga proda za sat vremena.

Uticaj na cenu: mali. Signal: jasan.

Sam potez ne bi trebalo da ima veći neposredan uticaj na cenu zlata. Holandske rezerve nisu porasle; prodaja u Njujorku uglavnom je poništena kupovinom u Londonu. Ali potez učvršćuje ulogu zlata u kriznom planiranju centralnih banaka.

Rečenicu kojom ING zatvara analizu vredi zapamtiti: DNB ne kupuje novo osiguranje — proverava da li polisa koju već ima može da se naplati.

Ista lekcija, prevedena na malog ulagača

Centralna banka sa 612 tona i građanin sa dva dukata rešavaju isti problem: gde je metal i ko ga stvarno drži. O tome je govorio i Tomas Kaplan kada je jurisdikciju stavio ispred geologije — kada uveče legne, hoće da zna da će mu ujutru pripadati sve što mu je pripadalo i uveče.

Za investiciono zlato u Srbiji to se svodi na tri pitanja:

• Da li je zlato alocirano ili je potraživanje? Poluga u sopstvenom posedu ne zavisi od tuđe solventnosti. Papir koji „predstavlja” zlato zavisi — a o tome koliko je papirnog zlata pokriveno metalom pisali smo u analizi o delimičnim rezervama.

• Gde stoji i ko ima ključ? Kućni sef, bankarski sef ili privatni trezor nose različit rizik i cenu; poredili smo ih u uporednoj tabeli troškova čuvanja i upozorili na zamku „besplatnog čuvanja” kod dilera.

• Može li se brzo pretvoriti u novac? Holandija je otišla u London zbog likvidnosti. Mali ulagač likvidnost dobija kupovinom standardnih poluga i zlatnika sa poreklom — C.HAFNER, Münze Österreich, dukati — kod prodavca koji ih otkupljuje po objavljenoj ceni, bez ispitivanja koje uništava polugu.

Kontrola i likvidnost nisu suprotstavljene ako se metal kupi pravilno. U ponudi Zlatnog Standarda svaki proizvod ima prikazanu prodajnu i otkupnu cenu jednu pored druge, a preuzeti ga možete lično u kancelarijama u Beogradu i Novom Sadu, uskoro i u Nišu. Odluka je vaša — mi pokazujemo brojke.

---

Izvor: ING THINK, „Why it matters where central banks keep their gold”, Ewa Manthey, strateg za robe, 4. septembar 2026. — podaci o holandskom premeštanju (86 t, udeli 18,1 → 32,1 odsto, 612,4 t ukupno, 59 t kroz tržište i 27 t fizički), o Banci Engleske (400.000 poluga, oko 5.000 t), kupovinama centralnih banaka (preko 1.000 t godišnje 2022–2024, oko 863 t u 2025) i anketi Svetskog saveta za zlato (89 %, 45 %, 7 %, 9 %). Podaci o Narodnoj banci Srbije: NBS, kraj maja 2026. Ilustracija: ulaz u trezor za zlato Banke Engleske, drvorez iz 1872. godine. Prevod i parafraza su naši; ništa u tekstu nije investicioni savet.