Najstarija kompanija na svetu preživela je 1.400 godina ratova, prirodnih katastrofa i dva nuklearna udara. Uništio ju je – dug. Isti princip koji je oborio Kongō Gumi sada se primenjuje na suverene države. Japan, SAD i tržište obveznica šalju signale koje institucionalni investitori već prevode u jednu stvar: zlato.

Ključni Nalazi

• Japan: Prinos na 40-godišnje obveznice dostigao rekordnih 4,24% – prvi put iznad 4% u tri decenije

Dužnička Kriza 2026: Zašto Tržište Obveznica Gura Zlato Naviše

TL;DR -

• Obrazac: Pobuna tržišta obveznica – Velika Britanija (2022), Japan (2026), SAD (sledeća?)

• Kina: Prepolovila držanje američkih obveznica – sa $1,3 biliona na $682 mlrd

• Penzioni fondovi: Sve više zamenjuju dugoročne obveznice zlatom

• Matematika: Dok god deficit raste, zlato ima strukturni razlog za rast

• Lekcija iz istorije: Kongō Gumi – 1.428 godina opstanka, pa bankrot zbog duga

1. Kongō Gumi: Lekcija Od 1.428 Godina

Godine 578. korejski imigrant po imenu Šigemicu Kongo stigao je u Japan na poziv kraljevske porodice. Budizam je cvetao i Japancima je bio potreban neko ko zna da gradi hramove. Kongo je bio taj čovek. Zaključak koji se sam nameće: Istorija ne štiti od matematike. Važna je trenutna finansijska realnost, ne koliko dugo neko postoji. I ovaj princip važi i za suverene države.

2. Japan 2026: Tržište Obveznica na Prekretnici

Japan ima najgori odnos duga prema BDP-u na planeti – 256% – više nego duplo u odnosu na SAD. Japanska vlada je godinama prolazila bez posledica zahvaljujući centralnoj banci (BOJ) koja je držala kamatne stope blizu nule. Pri kamatnoj stopi od 0%, teorijski možete pozajmljivati neograničene količine novca bez posledica – ali samo dok stopa ostaje na nuli.

Šta se desilo 19. januara 2026. Osnovao je građevinsku kompaniju – Kongō Gumi – koja je izgradila neke od najpoznatijih budističkih hramova u Japanu.

Kongō Gumi se, kao i mnoge japanske kompanije tog perioda, zadužio da bi investirao u nekretnine.

Zašto je ovo značajno?

I ta kompanija ostala je u istoj porodici preko četrnaest vekova.

Japan je doživeo finansijski balon tokom 1980-ih – cene imovine su eksplodirale. Kada je balon pukao, cene su se srušile.

3. Obrazac: Od Londona do Tokija – Ko Je Sledeći? Viši prinosi su ekvivalent požara za prezaduženu državu.

U oktobru 2022. britanska premijerka Liz Truss objavila je plan smanjenja poreza koji bi rezultirao većim budžetskim deficitom.

Obrazac je jasan

Milijarder Ken Griffin (osnivač Citadel-a) eksplicitno je povukao ovu paralelu prošle nedelje: > "Ono što se desilo u Japanu je veoma važna poruka za američki Kongres. Morate da dovedete fiskalne finansije u red."

4. SAD:

Matematika Deficita Američki političari već dugo smatraju da, pošto SAD ima najveću ekonomiju i svetsku rezervnu valutu, pravila ne važe za njih – i da mogu da održavaju beskrajno visoke deficite bez posledica.

Ključni američki fiskalni parametri

Kada prinos raste, trošak servisiranja duga raste. Udvostručio se.

5. Kina Prodaje Američke Obveznice

Kina ne samo da je prestala da kupuje – ona aktivno prodaje. Deo tih sredstava preusmerava u zlato i druge realne aktive. Ostao je samo dug – koji kompanija nije mogla da otplati. Novi japanski premijer Sanae Takaichi objavio je paket stimulansa od 21,3 biliona jena (oko $140 milijardi). Reakcija tržišta obveznica bila je trenutna. | Propala | 2006. – bankrot | | Uzrok | Prevelik dug iz japanskog finansijskog balona 1980-ih | | Obveznica | Prinos | Kontekst | |-----------|--------|----------| | 40-godišnja | 4,24% (rekord) | Prvi put iznad 4% u tri decenije | Za Japan sa 256% duga prema BDP-u, svaki bazni poen povećanja kamatne stope ima ogromne fiskalne posledice. | 30-godišnja | ~4,00% | Blizu istorijskog maksimuma | | 10-godišnja | 2,38% | Najviši od 1999. | | Japan – Dužnički parametri | Vrednost | |-----------------------------|----------| | Odnos dug/BDP | 256% | Ova situacija ima presedan. Tržište obveznica nije to prihvatilo. | Bruto javni dug | ~$8,5 biliona | | Efekat rasta prinosa od 1% | ~$85 mlrd dodatnog godišnjeg troška | | Ranking | Najzaduženija razvijena ekonomija | | Događaj | Velika Britanija (2022) | Japan (2026) | |---------|------------------------|--------------| | Okidač | Plan smanjenja poreza | Paket stimulansa od 21,3 biliona jena | | Reakcija obveznica | Prinosi drastično skočili | 40-god. na 4,24% (rekord) | | Reakcija valute | Funta pala | Jen pod pritiskom | | Intervencija | Bank of England hitne mere | BOJ pod pritiskom | | Politička posledica | Premijerka podnela ostavku posle 49 dana | Tek predstoji | | Ekonomija | Rang | Godina pobune tržišta | |-----------|------|----------------------| | Velika Britanija | 6. po veličini | 2022 | | Japan | 4. po veličini | 2025-2026 | | SAD | 1. po veličini | ? | | Parametar | Vrednost (2026) | |-----------|-----------------| | Ukupan državni dug | ~$36+ biliona | | Odnos dug/BDP | ~123% | | Godišnji deficit | ~$2 biliona | | Troškovi kamata | ~$1 bilion godišnje | Poređenja radi: pre 20 godina, američki odnos dug/BDP bio je oko 60%.

| --- | --- | --- |

Kuda ide kapital koji izlazi iz obveznica? Indikator promene u globalnom poverenju prema američkom dugu najjasnije se vidi u ponašanju Kine. | Trend | Rastući, bez plana korekcije | | --- | --- | --- | | Period | Kinesko držanje US obveznica | Procenat ukupnog US duga | |--------|------------------------------|--------------------------| | Pre 2008. krize | Manje od $500 mlrd | ~5% |

6. Penzioni Fondovi i Osiguravajuće Kuće Prelaze na Zlato

Nije samo Kina. Penzioni fondovi i osiguravajuća društva – tradicionalno najkonzervativniji institucionalni investitori – menjaju strategiju.

Zašto je ovo važno?

Šta se promenilo? Kada najkonzervativniji investitori na svetu – oni čiji je posao da razmišljaju 30 godina unapred – počnu da diverzifikuju iz obveznica u zlato, to govori nešto o njihovim dugoročnim projekcijama poverenja u državni dug.

7. Matematika: Dug, Kamate i Cena Zlata

Veza između neodrživog duga i rasta cene zlata može se ilustrovati prostom logikom.

Lanac uzročnosti

Istorijski podaci potvrđuju obrazac

8. Šta Ovo Znači za Investitore u Srbiji?

Globalne dužničke krize imaju direktne posledice za srpske investitore.

Transmisioni mehanizmi

Praktične implikacije

9. Dugoročni Izgledi: Dok Deficit Raste, Zlato Raste

Niko ne može sa sigurnošću reći gde će cena zlata biti sutra, sledeće nedelje ili sledećeg meseca. Ali dugoročni trend je prilično jasan.

Ključni strukturni faktori

Zaključak analize

Matematika je jednostavna: ako vlada troši više nego što zarađuje, a tržište počinje da naplaćuje višu cenu za pozajmljivanje – dugoročno to pogoduje ceni zlata. Kongō Gumi je opstao 1.428 godina. Preživeo je ratove, katastrofe i nuklearne udare. Nije preživeo dug. Istorija ne štiti od matematike. Ni za kompanije, ni za države. A za investitore koji to razumeju, zlato ostaje jedna od retkih aktiva koja ne zavisi od sposobnosti nijedne vlade da otplati svoje obaveze.

Izvori

💡 Savet: Investiciono zlato u Srbiji je oslobođeno PDV-a. Proverite detalje na našem Poreskom semaforu.