Džudi Šelton ulazi u Trezor SAD: da li se Amerika sprema da revalorizuje zlato?

Ako ste tražili dokaz da Sjedinjene Države ozbiljno razmatraju revalorizaciju svojih zlatnih rezervi, ili neki oblik monetarnog sistema vezanog za zlato, imenovanje Džudi Šelton za savetnicu ministra finansija gotovo je tačno ono što biste očekivali da vidite.

Tako svoj tekst od 9. oktobra počinje američki finansijski autor koji piše pod pseudonimom Quoth the Raven. Prenosimo njegovu analizu, proveravamo brojke koje možemo da proverimo i dodajemo ono što izvor nema: šta bi takav potez značio za cenu zlata i za štedišu u Srbiji.

Džudi Šelton je ekonomistkinja koja decenijama dovodi u pitanje monetarni sistem izgrađen posle ukidanja konvertibilnosti dolara u zlato 1971. godine. Zagovara stabilniji dolar i predlaže načine da se zlato vrati u državne finansije. Tramp ju je 2020. godine predložio za Odbor guvernera Federalnih rezervi; Senat je nije potvrdio.

Ko je ušla u zgradu Trezora

Trezor SAD je 9. oktobra 2026. godine zvanično saopštio da će Šelton biti savetnica (Counselor) u kabinetu ministra finansija. Prema saopštenju, savetovaće Besenta o valutnoj politici, sa posebnim fokusom na procenu finansijskih prilika u Kini. Trezor navodi i njenu biografiju: bila je američki direktor u Evropskoj banci za obnovu i razvoj i predsednica Nacionalne zadužbine za demokratiju, više puta svedočila pred Kongresom o međunarodnim finansijskim odnosima, a kao istraživač Huverovog instituta napisala je knjige „The Coming Soviet Crash” i „Money Meltdown”.

Ona, dakle, sada savetuje čoveka odgovornog za upravljanje dugom koji je u fiskalnoj 2026. porastao za 2,3 biliona dolara i prešao 40 biliona. Autor je oprezan: imenovanje ne znači da je revalorizacija neposredno pred vratima. Ali, kako kaže, kadrovske odluke govore koje ideje donosioci odluka žele u prostoriji.

Šta Šelton predlaže

Šelton nije suptilna u svojim stavovima. Njena najpoznatija ideja su pedesetogodišnje državne obveznice otkupljive u zlatu o dospeću, koje naziva Treasury Trust Bonds.

Govorila je i o stabilnim koinima vezanim za zlato i o mogućnosti da druge zemlje izdaju slične instrumente. O tome kako je Hongkong već izgradio infrastrukturu za tokenizovano zlato pisali smo u analizi o Besentu i zlatu kao signalu.

Druga ideja: promeniti cenu u knjigama

Nedelju dana pre imenovanja isti autor je objavio misaoni eksperiment o revalorizaciji. Mehanizam je drugačiji od Šeltoninih obveznica, ali počinje iz iste tačke: Amerika poseduje ogromnu monetarnu imovinu koja decenijama stoji van modernog dolarskog sistema, iako je i dalje u državnom bilansu.

Autor izričito kaže da ne predviđa zlato od 155.000 dolara; ekstreman primer služi da pokaže koliko mehanizam teorijski može da bude snažan.

Mehanizam već postoji. Trezor Fedu izdaje zlatne sertifikate u zamenu za odobrenja na svom računu; Fed danas drži sertifikate u vrednosti od 11 milijardi dolara. Ako bi Kongres promenio zakonsku cenu, isti mehanizam mogao bi da obezbedi neuporedivo veći kapacitet finansiranja. Presedan postoji: 1934. godine cena je podignuta sa 20,67 na 35 dolara, a profit od te revalorizacije osnovao je fond kojim je Trezor ovog leta intervenisao na jenu.

Ništa od toga, naravno, ne stvara novo bogatstvo. Ako bi Trezor bilione novostvorenih dolara zaista upotrebio za otkup duga, posledice bi se pre ili kasnije videle u inflaciji, kupovnoj moći dolara, cenama imovine i kamatama. Zašto se takva monetizacija istorijski uvek završavala tako, razložili smo u tekstu o tri izlaza iz dužničke spirale.

Zašto baš sada

Tri ideje — revalorizacija, obveznice vezane za zlato, zlatom pokrivena valuta kroz nove instrumente ili privatne platne sisteme — imaju isti motiv. Vašington mora da vrati poverenje u svoje obaveze, a da se beskonačno ne oslanja na novo zaduživanje i intervencije Feda.

Autor godinama tvrdi da će tržište obveznica na kraju iznuditi to pitanje: SAD ne mogu da pretpostave da će svetski ulagači večno upijati neograničene količine američkog duga po politički zgodnim kamatama. Prinos na desetogodišnju obveznicu je početkom oktobra dostigao najviši nivo od 2002. godine. Kada trošak servisiranja duga postane izvor nestabilnosti, donosioci odluka počinju da razmatraju ideje koje bi pre deset godina zvučale smešno.

Obveznica vezana za zlato ne vraća automatski konvertibilnost dolara. Ali činjenica da neko ko godinama zagovara te ideje sada savetuje ministra finansija treba da natera ulagače da preispitaju koliko su te ideje zaista daleko od glavnog toka.

Kineski ugao

Šeltonino zaduženje za Kinu autor smatra posebno zanimljivim. Kina kupuje zlato dvadeset drugi mesec zaredom dok se nadmeće sa SAD za finansijski uticaj, a Šelton je ranije tvrdila da Amerika treba da upotrebi svoje ogromne zlatne rezerve da ojača međunarodni položaj dolara.

Ako bi Vašington formalno podigao monetarni značaj zlata — revalorizacijom, dugom vezanim za zlato ili novim instrumentom — posledice bi otišle daleko van tržišta obveznica. Centralne banke, koje su prvi put od 1996. u rezervama pretekle američke obveznice zlatom, morale bi iznova da promisle odnos svojih zlatnih rezervi, dolarskih sredstava i izloženosti američkom dugu. To bi, kaže autor, mogao biti početak sasvim drugačijeg razgovora o tome šta zapravo pokriva svetsku rezervnu valutu.

Argument protiv

Imenovanje savetnika nije politika. Šelton je 2020. godine već bila korak od Odbora Feda i odbijena; Kongres koji bi morao da izglasa novu zakonsku cenu zlata isti je Kongres koji godinama ne smanjuje deficit. Autor to i sam kaže: imenovanje ne dokazuje da monetarni preokret dolazi. A dok prinos na američku obveznicu ostaje iznad inflacije, ulagači imaju razlog da drže papir — zlato je i dalje ispod januarskog vrha upravo zato.

Ono što se promenilo nije verovatnoća događaja, nego cena ideje. Decenijama je finansijski establišment tretirao zlato kao monetarni relikt, dok su centralne banke nastavljale da ga kupuju, a vlade da ga drže. Sada ideja koja je bila van glavnog toka ima stolicu u kabinetu ministra finansija.

Šta to znači za štedišu u Srbiji

Srbija je, bez buke, već tamo gde bi Amerika možda tek stigla. Narodna banka Srbije drži preko 94 odsto rezervi u zlatu kod kuće i vodi ga po tržišnoj vrednosti — 54 tone za oko 6,8 milijardi evra, ne po ceni iz 1973. Ako najveći dužnik sveta počne da računa svoje zlato onako kako ga tržište računa, država koja to već radi ispred je krive.

Za pojedinca se logika svodi na tri stvari, bez preporuke:

• Monetarna uloga zlata ne traži vašu saglasnost. Ako se zlato vrati u računicu država, vratiće se po tržišnoj ceni, ne po onoj iz knjiga. Ko drži investiciono zlato drži imovinu čiju količinu nijedna vlada ne može da poveća glasanjem; o tome zašto država gomila metal dok građani štede u papiru pisali smo ranije.

• Signal nije datum. Niko ne zna da li i kada bi Kongres glasao; ravnomerna kupovina kroz kalkulator mesečne kupovine uklanja potrebu za pogađanjem, a alarm na stranici kupovine javlja kada spot cena osetno padne.

• Metal u posedu, ne obećanje. Šeltonina obveznica je obećanje države da će za pedeset godina isplatiti zlato. Poluga u sefu je zlato danas. Koja su četiri načina da se poseduje zlato i zašto papir nije metal, razložili smo detaljno; u ponudi Zlatnog Standarda svaka poluga i zlatnik imaju prodajnu i otkupnu cenu jednu pored druge, sa premijom iznad spot cene prikazanom otvoreno, a preuzimanje je lično u kancelarijama u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Razgovor o ulozi zlata u dolarskom sistemu, zaključuje autor, tek počinje. Odluka je vaša — mi pokazujemo brojke.

---

Izvor: Quoth the Raven, „Judy Shelton, Scott Bessent And The Coming Gold Revaluation?”, 9. oktobar 2026. godine, i isti autor, „Gold At $155,000 An Ounce”, 18. septembar 2026. Podaci o zlatnim rezervama SAD (261,5 miliona unci, zakonska cena 42,22 $, oko 11 milijardi $ u knjigama) proverljivi su kod Trezora SAD i u izveštaju Feda H.4.1; Šeltonina nominacija 2020. godine i predlog Treasury Trust Bonds su javno dokumentovani; revalorizacija 1934. (20,67 → 35 $) je istorijska činjenica. Imenovanje: zvanično saopštenje Trezora SAD „United States Department of the Treasury Announces New Appointment”, 9. oktobar 2026. godine, home.treasury.gov/news/press-releases/sb0654; projekcije po 5.000, 10.000 i 155.000 $ su autorov račun. Prevod i parafraza su naši; ništa u tekstu nije investicioni savet.