Peter Schiff, osnivač Euro Pacific Asset Management i jedan od najglasnijih zagovornika zlata na Zapadu, u temeljnom razgovoru sa Tucker Carlsonom izneo je podatke koji menjaju perspektivu o performansu berze. Dow Jones izražen u zlatu pao je oko 70% od 2000. godine — a to niko ne pominje.

• Dow Jones izražen u zlatu pao oko 70% od 2000. godine — sa 45 unci na 13-16 unci

• Nominalni rast akcija je inflacija, a ne stvarno stvaranje vrednosti

Peter Schiff: Zlato Dominira Nad S&P 500, a Mediji Ćute

TL;DR

• CPI potcenjuje inflaciju bar duplo — vlada je menjala metodologiju tokom 1990-ih

• Centralne banke rekordno kupuju zlato — Kina, Rusija, Indija, Turska se oslobađaju dolara

• Bitcoin nema intrinzičnu vrednost — zlato ima industrijsku primenu, Bitcoin ne

• Finansijski mediji ignorišu zlato jer kripto industrija dominira oglašavačkim budžetima

Dow Jones u Zlatu: Pad od 70% Koji Niko Ne Pominje

Kada se nominalni performans berze ceni u stabilnoj mernoj jedinici umesto u dolarima koji konstantno gube kupovnu moć, slika je drastično drugačija.

Oko 2000. godine, Dow Jones je bio na nivou od 10.000 poena, a spot cena zlata iznosila je oko 300 dolara po unci. Za kupovinu Dow indeksa bilo je potrebno oko 45 unci zlata. Danas je Dow na oko 50.000 — nominalni rast od 5 puta. Ali zlato je sa 300 otišlo na preko 4.300 dolara — rast od preko 14 puta.

Rezultat: danas je potrebno samo 13 do 16 unci zlata da se kupi Dow. Izražen u zlatu, Dow je pao oko 70%.

Schiff ističe: „Ono što vam to pokazuje je da je rast na berzi — inflacija. To nije realna vrednost koja je stvorena na tržištu. Mi smo samo uništili vrednost valute u kojoj merimo stvari."

Za investitore u Srbiji, ovo nosi posebnu težinu: ako se srpski dinar obezvređuje brže od dolara, realni pad kupovne moći domaćih investitora u berzanske indekse je potencijalno još veći.

Inflacija: Ekspanzija Novca, Ne Rast Cena

Jedna od najvažnijih tačaka intervjua je Schiffova definicija inflacije. Rast cena, prema Schiffu, nije inflacija — to je posledica inflacije. Inflacija je ekspanzija ponude novca i kredita.

„Koren reči inflacija znači ekspandirati, širiti se. Cene se ne šire. One rastu ili padaju. Ako uzmete stari Vebsterov rečnik, čak i iz 1980-ih, i potražite inflaciju, tačno to piše — ekspanzija monetarne mase."

Zašto je ova razlika bitna? Ako inflaciju definišete kao rast cena, krivac može biti bilo ko — korporacije, radnici, lanci snabdevanja. Ali ako je inflaciju definišete kao ekspanziju novčane mase, odgovornost je jasna: centralne banke i vlade koje kreću deficit.

„Vlada je redefinisala inflaciju zato što, ako je definišete pravilno, sasvim je očigledno ko je izaziva," objašnjava Schiff.

Kako Vlada Manipuliše Statistikama

CPI: Magija Koja Pretvara 130% u 30%

Tokom 1990-ih, vlada SAD je izvršila drastične promene u metodologiji izračunavanja Indeksa potrošačkih cena (CPI) — uvođenjem supstitucije, hedonike i promena u korpi proizvoda.

Schiff je 2013. godine sproveo sopstveni test: uzeo je 20 najpopularnijih novina i časopisa, uporedio njihove maloprodajne cene sa cenama od pre 10 godina (štampane direktno na naslovnoj strani), i utvrdio da je stvarni rast cena bio 130%. Prema CPI — samo 30%.

„Kako ubacite 130% a dobiete samo 30%? To je magija CPI-ja," kaže Schiff.

Implikacija za investitore: da biste procenili realno kretanje cena, potrebno je da „praktično udvostručite šta god vlada kaže."

Nezaposlenost: Brojevi Koji Ne Broje Nezaposlene

Ista metodološka manipulacija primenjuje se i na stopu nezaposlenosti:

• Ranije: osoba koja radi na pola radnog vremena ali traži puno radno vreme — nezaposlena. Sada: zaposlena

• Ranije: osoba koja je odustala od traženja posla jer ga ne može naći — nezaposlena. Sada: ne računa se uopšte

• Ranije: i jedan sat nedeljnog rada — nezaposleni ste ako tražite više. Sada: zaposleni ste

Prema Schiffu, da se nezaposlenost i dalje merila metodologijom iz 1970-ih i 1980-ih, zvanična stopa bi danas bila „znatno iznad 10%".

Pad Kupovne Moći Dolara: Istorijski Kontekst

Schiff pruža značajan istorijski kontekst za razumevanje erozije dolara:

• 1792–1933: Dolar definisan kao specifična težina zlata — 20 dolara po unci, stabilno 150 godina

• 1913: Kreiran Federalni rezervni sistem

• 1933: Roosevelt devalvira dolar na 35 dolara po unci

• 1971: Nikson ukida konvertibilnost dolara u zlato — početak prave inflacije

• 1970-ih: Dolar gubi dve trećine vrednosti prema švajcarskom franku, japanskom jenu

• 1980: Volker diže kamatne stope na 20% — privremena stabilizacija

• 2000–danas: Zlato sa 300 na preko 4.300 dolara — dolar izgubio 93% kupovne moći u zlatu

Ključna teza: 1971. godina — kada je SAD raskinuo obavezu plaćanja zlata za dolare — predstavlja prelomni trenutak. „Kada smo prestali da plaćamo naftu zlatom i počeli da je plaćamo papirom, nastala je inflacija 1970-ih."

Kvantitativno Popuštanje: Eufemizam za Štampanje Novca

Schiff objašnjava da je kvantitativno popuštanje (QE) — termin uveden nakon finansijske krize 2008. — samo eufemizam za inflaciju:

„Šta je kvantitativno popuštanje? Vlada, Federalne rezerve, štampaju novac i kupuju državni dug. Monetizacija duga. To je čista inflacija."

Posebno je značajna njegova tvrdnja da je Fed nedavno praktično obnovio QE program bez zvaničnog saopštenja — ponovo je počeo da širi bilans stanja i kupuje trezorske obveznice da bi držao kamatne stope pod kontrolom.

Troškovi servisiranja državnog duga SAD već prelaze trilion dolara godišnje — i rastu. Schiff upozorava da bi za nekoliko godina samo kamate na dug mogle premašiti ukupne poreske prihode.

Centralne Banke Kupuju Zlato: Signal Koji Ne Treba Ignorisati

Rusija, Kina, Indija, Turska, Poljska — centralne banke širom sveta rekordno kupuju investiciono zlato. Schiff identifikuje dva pokretača:

Geopolitički: Zamrzavanje ruskih deviznih rezervi 2022. „poslalo je poruku ostatku sveta da možete biti sledeći. Ako držite rezerve u dolarima, ranjivi ste."

Ekonomski: Neodrživi deficiti i monetizacija duga u SAD „će uništiti vrednost dolara. Runaway deficit spending je izvor sve inflacije."

Za Srbiju, ovaj trend je posebno relevantan — Narodna banka Srbije takođe povećava zlatne rezerve, dok prosečni građani i dalje štede u valutama koje gube kupovnu moć.

Zašto Finansijski Mediji Ignorišu Zlato

Schiff pruža provokativno objašnjenje zašto finansijski kanali ne govore o dominaciji zlata:

„Mislim da nemaju dovoljno kompanija iz industrije zlata koje se reklamiraju na CNBC. Većina njihovih oglašivača dolazi iz kripto industrije i mislim da to zaista kvari čitav proces."

Problem je strukturalan: prodaja zlata je niskomaržni posao. Transparentna premija od 2-3% iznad spot cene ne generiše dovoljno profita za skupe TV kampanje. Sa druge strane, kripto industrija — sa enormnim maržama — može sebi priuštiti dominantan medijski prostor.

Schiff dodaje da na CNBC nije bio gost preko decenije, i da kanal nema praktično nijednog kritičara Bitcoina u programu — samo promotere.

Bitcoin vs Zlato: Fundamentalna Razlika

Schiff pravi jasnu distinkciju:

Zlato ima intrinzičnu vrednost. Koristi se u vazduhoplovstvu, potrošačkoj elektronici, medicini, juvelirstvu. Fizičke osobine zlata — trajnost, deljivost, fungibilnost, nepropadljivost — čine ga idealnim sredstvom za čuvanje vrednosti. Zlato se ne kvari. Ako se brod potopio pre 500 godina i spašen danas, zlato na njemu izgleda identično kao pre pola milenijuma.

Bitcoin nema intrinzičnu vrednost. „Ne mogu ništa da uradim sa Bitcoinom. Ne može se koristiti ni za šta jer je samo niz brojeva." Jedini izvor potražnje je spekulacija — „kupujem ga jer verujem da će cena rasti i da ću ga prodati skuplje."

Schiff pravi dodatnu distinkciju od akcija: „Nvidia je biznis koji generiše prihode. Pitanje je samo koliko taj biznis vredi. Ali sa Bitcoinom, nema biznisa, nema prihoda — nikada neće generisati prihod."

Balon na Tržištu Nekretnina: Šta Sledi

Schiff upozorava da je Fed naduvao balon na tržištu nekretnina veći od onog iz 2007. godine. Veštački niske kamate omogućile su ljudima da se zadužuju i nadmeću za nekretnine čije cene nisu odražavale tržišnu realnost.

Sada kada su hipotekarne stope na 7%: „Ne možete sebi da priuštite kupovinu nekretnine po hipotekarnoj stopi od 7% koja je cenovana za hipotekarnu stopu od 3%."

Problem je dodatno složen jer vlasnici sa niskim fiksnim stopama ne žele da prodaju — imaju „predobre uslove." Ali postoje neizbežne okolnosti koje primoravaju na prodaju: smrt, razvod, selidba, gubitak posla. Schiff predviđa „vrlo tešku recesiju" koja će primorati prodaju i otkriti realni pad cena.

Kako Je Država Učinila Obrazovanje i Zdravstvo Nepristupačnim

Schiff identifikuje obrazac: svuda gde se država masovno uključuje — obrazovanje, zdravstvo, nekretnine — cene eksplodiraju.

Obrazovanje: Pre državnih kredita, student je mogao da radi leti i plati ceo fakultet bez duga. „Moj otac je radio leti i to je pokrilo sve troškove fakulteta. Diplomirao je bez ijednog dolara duga." Uvođenje garantovanih kredita omogućilo je univerzitetima da bezgranično podižu cene, jer su studenti imali pristup „beskonačnom" novcu.

Zdravstvo: Kada je država propisala da osiguravajuće kuće ne mogu da naplaćuju više osobama sa prethodnim stanjima, uništen je sam koncept osiguranja. „To je kao da kupujete osiguranje od požara nakon što vam je kuća izgorela."

Zajednički princip: „Kada god vlada pokuša da nešto učini pristupačnijim, ona to učini skupljim. Jedini način da se cene smanje je slobodno tržište."

Tokenizovano Zlato: Budućnost Monetarnog Sistema

Schiff vidi u tokenizaciji zlata na blockchainu pravi potencijal ove tehnologije — za razliku od Bitcoina:

„Idealna stvar za tokenizovanje je zlato. Kada pretvorite zlato u token, onda zaista imate digitalno zlato. Umesto papirnog novca podržanog zlatom, možete imati digitalni token podržan zlatom."

Koncept T-Gold — tokenizovano zlato na blockchainu — omogućio bi instant plaćanje zlatom putem interneta: „Neko u SAD može da obavi kupovinu od nekoga u Australiji i plati odmah zlatom. Ne morate da šaljete [fizičko zlato](/pojmovnik/fizicko-zlato "Zlato u opipljivom obliku - poluge, pločice, zlatnici - koje fizički posedujete. Za razliku od papirnog zlata, nema kreditni rizik. Vi ste jedini vlas"). Šaljete token koji predstavlja vlasništvo nad tim zlatom."

Za razliku od stabilnih novčića (stablecoins) koji tokenizuju dolar — i time nasleđuju sve probleme inflacije dolara — tokenizovano zlato bi kombinovalo praktičnost digitalnih plaćanja sa stabilnošću najstarijeg sredstva za čuvanje vrednosti na svetu.

Zavera Zlatnih Dilera: Kako Konzervativni Slušaoci Plaćaju Duplo

Schiff otkriva zabrinjavajuću praksu u industriji zlata: veliki zlato dileri plaćaju popularne konzervativne medijske ličnosti da reklamiraju njihove proizvode — a zatim prodaju klijentima komemorativne novčiće po cenama koje su duplo više od spot cene.

„Ljudi bi me pozvali i rekli: kupio sam zlato po 400 dolara, a sada je 700 i izgubio sam novac. Kako? Pa zato što nisu dobili zlato vredno 400 dolara. Platili su 400 dolara za zlato vredno 200 dolara."

Praksa funkcioniše jer: kupci veruju omiljenom medijskom voditelju, ne proveravaju cene na otvorenom tržištu, a dileri prodaju „komemorativne" novčiće za koje tvrde da imaju numizmatičku vrednost — što je netačno.

Za investitore u Srbiji, lekcija je jasna: uvek poredite kupovnu cenu sa spot cenom i računajte realnu premiju. Ako je premija iznad 5-8% za standardne proizvode, to je signal za oprez.

Zaključak: Matematika Ne Laže

Schiffova centralna teza je jednostavna i proverljiva: od početka 21. veka, zlato je nadmašilo sve glavne berzanske indekse kada se performans meri u realnim terminima. Nominalni rast akcija je u velikoj meri rezultat monetarne inflacije, ne stvarnog ekonomskog napretka.

Činjenice su jasne:

• Dow u zlatu: pad od oko 70%

• Zlato od 2000: rast preko 1.300%

• Centralne banke: rekordna kupovina, udaljavanje od dolara

• Državni dug SAD: servisiranje prelazi trilion dolara godišnje

Pitanje za svakog investitora nije da li su ovi podaci tačni — oni su javno dostupni i proverljivi. Pitanje je: zašto vam niko ne govori o njima?

U januaru 2026. zlato je u jednom danu poraslo za preko 400 dolara po unci, a predsednik Fed-a Jerome Powell na konferenciji za medije rekao je da zlato „nema relevanciju“ za monetarnu politiku. Schiff je tu izjavu komentarisao u podcastu: Peter Schiff: zlato +400$ u danu, Fed kaže da zlato nije njegova stvar.

Ovaj tekst je analitički prikaz intervjua Tuckera Carlsona sa Peterom Schiffom. Ne predstavlja finansijski savet. Konsultujte licenciranog finansijskog savetnika pre donošenja investicionih odluka.

Izvori

• Tucker Carlson — Peter Schiff Interview, januar 2026.

• World Gold Council — Gold Demand Trends

• Federal Reserve Economic Data (FRED)

• Bureau of Labor Statistics — CPI Methodology

📈 Indeks: Pogledajte kako je vaša plata gubila vrednost naspram zlata od 2010. do danas na našem Zlatnom indeksu.