Tomas Kaplan: vidim zlato na 30, 40, 50 hiljada dolara

U poslu u kojem se prognoze menjaju nedeljno, Tomas Kaplan vreme meri drugačije: na jedan rudnik čekao je 33 godine.

Godine 1993. uložio je oko 10.000 dolara u opciju na nalazište srebra u Ajdahu. Preko doline je verenici pokazao tuđi rudnik i rekao da će jednog dana biti njegov. Njegova kompanija kupila ga je 2010. godine, a juna ove godine Kaplan je na Njujorškoj berzi gledao početak trgovanja akcijama te kompanije. Istoričar sa oksfordskim doktoratom, 2007. godine prodao je imovinu svoje gasne kompanije za oko 2,55 milijardi dolara i sav porodični kapital preselio u zlato i srebro.

U novom razgovoru za Kitco iznosi dve tvrdnje koje vredi razdvojiti: jednu o ceni, a drugu — važniju — o tome šta se dešava sa imovinom kada cena zaista poraste.

Brojka: 30, 40, 50 hiljada dolara

Kaplanova teza o ceni svodi se na tri rečenice iz intervjua: usred smo veoma, veoma dugog talasa rasta zlata i srebra; oba metala će postaviti nove rekorde; i na kraju vidi zlato na 30, 40 ili 50 hiljada dolara po unci — „bez problema”.

Pre nego što se brojka odbaci kao preterivanje, kontekst: njegova prva javna prognoza, iz 2007. godine, glasila je da će zlato sa tadašnjih oko 550 dolara otići na 3.000 do 5.000 — uz precizan dodatak da vidi odlazak na 5.000, povratak ka 3.000, pa nove rekorde. To se, gotovo doslovno, ostvarilo.

A pre nego što se uzme zdravo za gotovo — tri ograde koje nudi sam intervju:

Kaplan se time pridružuje nizu velikih ciljnih cena o kojima smo već pisali — Crescatovih 20.000, Sprotovih 10.000 za zlato i Karijevog superciklusa. Raspon svih očekivanja, umesto jedne brojke, stoji u pregledu predviđanja i na stranici sa prognozom cene zlata za 2026. godinu.

Trenutak 1987: korekcija koju grafikon neće pamtiti

Najkorisniji deo intervjua za nekoga ko je metal kupio blizu vrha jeste Kaplanovo poređenje letnje korekcije sa oktobrom 1987. godine.

Tada je Dau Džons za dan izgubio više od petine vrednosti i delovalo je, kaže, kao da se svet urušava. A na današnjem dugoročnom grafikonu taj krah je toliko sitan da čovek njegovih godina, kako se našalio, mora da traži naočare da bi ga video. Pad koji je izgledao kao kraj bikovskog tržišta bio je, ispostavilo se, najbolja prilika za kupovinu u celom ciklusu.

Njegova poruka za ovogodišnju korekciju metala je ista: oštri padovi unutar dugog talasa su normalni: istresaju kolebljive i ne menjaju smer talasa. Da li je junski pad bio tehnički ili fundamentalan, nezavisno od njega razložili smo u analizi korekcije — a nedelja u kojoj je zlato prešlo 4.700 dolara pokazuje koliko brzo se slika okreće.

„Uzeće vam ga”: lekcija zbog koje je intervju vredan

Ovo je deo koji nijedan grafikon ne pokazuje, a Kaplan ga izgovara direktnije nego iko drugi u rudarskom poslu.

Ako zaista verujete da zlato ide na 5.000, 10.000, 20.000 dolara — pita on — na kojoj planeti verujete da će vam biti dozvoljeno da zadržite rudnik u nestabilnoj državi? U prvoj ozbiljnijoj krizi, kada rudnik bude jedino što u zemlji proizvodi novac, država će ga preuzeti pozivanjem na višu silu: „imate akcionare, ali imamo ih i mi — milione, glasali su za nas”. I zaključuje: niko na svetu neće imati simpatija za rudarsku kompaniju.

Ironija koju opisuje je surova: možete pogoditi makro tezu, pogoditi i nalazište — i biti toliko u pravu da vam imovinu oduzmu. Zato je jurisdikcija — a ne geologija — postala njegovo prvo merilo pri izboru: rudnike drži u Ajdahu i na Aljasci, a mineralna prava od zapadne Afrike do Pakistana je napustio. Svoj kriterijum zove pravilom mirnog sna: kada uveče legne, hoće da zna da će mu ujutru pripadati sve što mu je pripadalo i uveče.

Za čitaoca ovog sajta to nije apstraktna priča o rudnicima. To je ista logika koju smo videli na venecuelanskom zlatu zaključanom u Banci Engleske i koju zovemo rizikom druge strane: u pravom rastu vrednosti, pitanje „čije je” postaje važnije od pitanja „koliko vredi”.

Ista lekcija, prevedena na malog ulagača

Mali ulagač ne bira jurisdikciju rudnika, ali bira nešto vrlo slično — gde mu je metal i ko mu ga drži:

Poreklo je pritom jedina provera koja ništa ne uništava — kao što je pokazao odgovor Direkcije za mere o ispitivanju zlata: kratak i dokumentovan lanac od kovnice do kupca vredi više od svake naknadne analize.

Srebro: „bitkoin za promišljene”

Za srebro Kaplan ima formulaciju koja će se pamtiti: „bitkoin za promišljene”. Protiv kriptovaluta, kaže, nema ništa — čak su mu olakšale posao, jer više ne mora da objašnjava zašto vredi posedovati nešto što se ne može štampati. Ali srebro je, po njemu, monetarni metal kroz celu istoriju, uz to nezamenljiv u solarnoj industriji.

Dva podatka iz intervjua vredi zabeležiti:

• u bikovskom tržištu monetarnih metala srebro istorijski nadmašuje zlato;

• Kina kontroliše 60 do 70 odsto svetske rafinacije srebra (a kod antimona oko 90 odsto) — što srebru daje i stratešku, ne samo tržišnu dimenziju.

Poređenje dva metala za domaćeg kupca — uključujući ključnu razliku da je u Srbiji investiciono zlato oslobođeno PDV-a, a srebro nije — razloženo je na stranici zlato ili srebro.

Njegov savet kupcu u minusu

Na kraju razgovora voditelj mu postavlja pitanje za gledaoca koji je srebro kupio blizu vrha i sada je u minusu. Kaplanov odgovor, sažet u tri tačke:

1. Spuštajte prosečnu cenu — dokupljujte na slabosti.

2. Pozicija mora da postoji — „kupujte na slabosti, kupujte na snazi, ali poziciju u plemenitim metalima morate imati”.

3. Diversifikacija za sve osim za njega — sopstveni portfolio drži koncentrisan, ali većini izričito savetuje diversifikovan.

Prevedeno na jezik ovog sajta, to je ravnomerna kupovina uz unapred određen udeo — okvir koji je Rej Dalio nedavno postavio na 5 do 15 odsto za tvrd novac, a koliko je razumno za pojedinca, razmatra se na stranici koliko zlata treba imati. Ko čeka pad da bi dokupio, na stranici kupovine zlata ima alarm „Obavesti me kada cena padne” — jedan mejl kada cena osetno padne, bez pretplate.

Šta iz ovoga ostaje kada se oduzme entuzijazam

Da budemo precizni u oba smera.

Šta mu ide u prilog: 2007. godine javno je prognozirao 3.000–5.000 dok je zlato bilo na 550 — i bio u pravu; na jednu tezu čekao je 33 godine; o strpljenju govori uverljivije od bilo koga, jer ga je platio sopstvenim vremenom.

Šta mu ide na teret: svaka njegova reč uvećava vrednost imovine na čijem je čelu; brojka od 50.000 dolara nema rok, pa se ne može ni potvrditi ni oboriti; a njegov način ulaganja — koncentracija bez diversifikacije — po sopstvenom priznanju nije za većinu.

Najtrajnija vrednost intervjua zato nije cena nego redosled pitanja koji Kaplan nameće: prvo gde i čije, pa tek onda koliko. Za rudnik to znači jurisdikciju. Za štedišu u Srbiji — fizički metal, dokumentovano poreklo i jasno mesto čuvanja. Cenu pratimo uživo na stranici cene zlata, domaće ponude na benchmark uporedniku, a makro okvir na makro monitoru.

Izvori

• Kitco News, intervju Džeremija Šafrona sa Tomasom Kaplanom, avgust 2026. — svi navodi i citati u tekstu: vizija zlata na 30, 40, 50 hiljada dolara i „veoma dugog talasa”; prognoza iz 2007. godine (550 → 3.000–5.000); istorija ulaganja u rudnik Sunshine (opcija 1993., kupovina 2010., listiranje juna 2026. godine) i prodaja gasne kompanije za oko 2,55 milijardi dolara; poređenje sa 1987. godinom; upozorenje o oduzimanju rudnika i „pravilo mirnog sna”; srebro kao „bitkoin za promišljene”, kineska kontrola 60–70 odsto rafinacije srebra i oko 90 odsto antimona; savet o dokupljivanju i diversifikaciji. Prevod i parafraza su naši; citati su skraćeni radi jasnoće.

• Napomena o interesu — Kaplan predsedava grupom Electrum i kompanijama NovaGold i Sunshine, pa ima direktan finansijski interes u rastu cena zlata i srebra. Tekst je preneo i njegove tvrdnje i tu činjenicu.