Venecuela osam godina traži svoje zlato iz Londona

Venecuelanska vlast i opozicija godinama se ne slažu praktično ni oko čega. Sredinom avgusta 2026. godine usaglasile su se oko jedne stvari: obe strane traže da im se vrati zlato iz Londona.

Reč je o približno 31 toni koja stoji u trezoru Banke Engleske i koja danas vredi oko četiri milijarde dolara. O zajedničkom saopštenju i pregovorima koji su mu prethodili, uz posredovanje Sjedinjenih Država, izvestio je Fajnenšel tajms.

Za čitaoca koji razmišlja o investicionom zlatu ovo nije egzotična vest iz Latinske Amerike. To je najčistiji primer razlike između toga da nešto imate i toga da tome možete da pristupite.

Šta se tačno dogodilo

Prema izveštavanju Fajnenšel tajmsa, posle skoro dve nedelje pregovora obe strane su objavile zajedničko saopštenje u kojem najavljuju usmeravanje napora na povraćaj međunarodnih rezervi iz Banke Engleske. Kao razlog navode obnovu zemlje posle junskih zemljotresa, u kojima je poginulo više od 6.000 ljudi.

Iz istog izveštaja: privremena predsednica zemlje pisala je prethodnog meseca britanskom kralju sa zahtevom da se metal oslobodi, dok je jedan sagovornik iz opozicije najavio uvođenje mehanizama kontrole nad trošenjem tih sredstava. Britansko ministarstvo spoljnih poslova poručilo je da vlada nije strana u sudskom sporu o kontroli nad zlatom, a Banka Engleske nije želela da komentariše — ona i dalje čeka pravnu jasnoću o tome ko ima ovlašćenje da raspolaže metalom.

Osam godina u tuđem trezoru

Spor nije nov i nije nastao preko noći. Ukratko, redom:

Pravna suština nije bila u tome čije je zlato — o tome nikada nije bilo spora. Suština je bila u tome koga britanska vlada priznaje kao vlast, jer od tog priznanja zavisi čiji potpis banka sme da uvaži. Osam godina metal je fizički bio na jednom mestu, a pitanje ko sme da ga pomeri rešavalo se u sudnici.

Zlato je odradilo pola posla

Ovde dolazi deo koji se u političkim izveštajima retko računa.

Zlato zamrznuto 2018. godine vredelo je tada oko 1,2 milijarde dolara. Ista, nepromenjena količina metala danas vredi oko četiri milijarde. Nijedan gram nije dodat — razliku je napravila isključivo cena, čije kretanje kroz decenije stoji na stranici sa istorijskom cenom zlata.

Kao čuvar vrednosti, metal je uradio tačno ono zbog čega se drži. Nije imao izdavaoca koji može da bankrotira, nijedna centralna banka nije mu odlukom umanjila vrednost i nije ga pojela inflacija — dok je venecuelanski domaći novac u istom periodu izgubio praktično sve. Za poređenje sa domaćim iskustvom, isti mehanizam opisali smo u tekstu o hiperinflaciji iz 1993. godine, a šire o odnosu zlata i inflacije na stranici zlato i inflacija.

…a drugu polovinu nije

Rezerva koja se ne može upotrebiti kada zatreba nije rezerva nego stavka u knjigama.

Dok je metal poskupljivao u londonskom trezoru, zemlja kojoj pripada imala je mesečnu inflaciju od gotovo 20 odsto, procenjenu godišnju od oko 575 odsto i katastrofu sa hiljadama poginulih. Četiri milijarde dolara stajale su neupotrebljene tokom celog tog perioda.

To je puna definicija rizika druge strane primenjena na zlato. Metal sam po sebi nije ničija obaveza — ali kada leži u tuđoj jurisdikciji, pravo da ga pomerite jeste. Ista podela pokazala se i posle zamrzavanja deviznih rezervi 2022. godine, o čemu smo pisali u tekstu o sankcijama, SWIFT-u i zlatu.

Zaključak nije da je zlato loša rezerva. Zaključak je da lokacija i jurisdikcija nisu administrativni detalj nego deo same imovine, isto koliko i finoća i masa.

Zašto centralne banke vraćaju metal kući

Venecuelanski slučaj nije usamljen, i upravo zato je važan. On je najekstremniji primer obrasca koji se poslednjih godina ponavlja: sve više centralnih banaka vraća zlato iz stranih trezora u domaće, o čemu smo detaljno pisali u analizi povratka zlatnih rezervi kući.

Logika je svuda ista i vrlo jednostavna. Zlato u stranom trezoru je likvidnije i lakše za trgovanje, ali njegova raspoloživost zavisi od odnosa dve države. Zlato kod kuće je nešto teže mobilisati na svetskom tržištu, ali niko ga ne može zaključati. Posle 2022. godine ta druga osobina počela je da vredi više od prve.

Isti obrazac vidi se i u tome kako se rezerve grade. Južna Koreja je u julu 2026. uspostavila okvir za otkup domaće proizvedenog zlata koje ne napušta zemlju, a Kina dvadeset prvi mesec zaredom kupuje metal dok istovremeno gradi sopstvenu platnu infrastrukturu. Nijedna od tih odluka nije o ceni. Sve su o kontroli.

Srbija: 94 odsto kod kuće, ostatak i dalje u Londonu

Za domaćeg čitaoca ovde je najzanimljiviji deo.

Narodna banka Srbije je između 2019. i 2021. godine vratila oko 13 tona zlata iz Berna i Londona, pa se danas preko 94 odsto rezervi čuva u njenom trezoru u Beogradu. Manji deo i dalje stoji u inostranstvu — između ostalog upravo u Banci Engleske i u Banci za međunarodna poravnanja u Bazelu.

Poređenje se samo nameće. Venecuela je celu tu količinu držala na jednom mestu u inostranstvu i osam godina joj ne može prići. Srbija je isti rizik svela na manje od šest odsto rezervi — i to pre nego što je repatrijacija postala moderna tema. O motivima te odluke pisali smo u tekstu o repatrijaciji zlata, a o tome zašto država gomila metal dok građani štede u papiru u posebnoj analizi.

Vredi zadržati meru: preostalih nekoliko procenata u inostranstvu nije nužno problem, jer deo rezervi van zemlje olakšava operacije na svetskom tržištu. Poenta nije da je svako zlato u inostranstvu greška, nego da taj odnos treba da bude svesna odluka, a ne nasleđe.

Ista logika, manje razmere

Pojedinac nema 31 tonu, ali ima potpuno isto pitanje: ko fizički drži metal i po čijim pravilima.

Tri stavke koje u tabeli izgledaju identično nisu ista imovina:

• Poluga u sopstvenom posedu. Puna kontrola, puna odgovornost za čuvanje i osiguranje. Praktični okvir dat je na stranicama kako čuvati zlato i osiguranje zlata.

• Poluga u sefu banke. Metal je vaš i alociran, ali pristup zavisi od radnog vremena, propisa i stanja institucije — razmatrano na stranici o bankovnom sefu.

• Potvrda o zlatu kod posrednika. Ovde je često reč o nealociranom potraživanju, dakle o obavezi nekog drugog prema vama, a ne o metalu sa vašim imenom. Razliku između papira i poseda razložili smo u analizama selidbe zlata iz papira u fizičko i papirnog zlata.

Kriterijum koji Venecuela ilustruje bolje od bilo kog priručnika glasi: zamislite dan kada vam metal zatreba brzo i pod nepovoljnim okolnostima, pa se zapitajte koliko koraka i čijih odluka vas tada deli od njega. Kako se zlato ponaša baš u takvim trenucima, opisali smo na stranici zlato u krizi.

Šta ovo znači za cenu zlata

Za dnevnu cenu zlata — malo. Trideset jedna tona ne pomera svetsko tržište, a i da se sutra oslobodi, ne bi bila prodata odjednom.

Značaj je u smeru odluka koje ovakvi slučajevi izazivaju. Svaka centralna banka koja gleda venecuelanski spor izvlači isti zaključak i pravi iste dve stvari: vraća metal u domaći trezor i povećava njegov udeo u rezervama. To je spora i stabilna tražnja koja ne reaguje na dnevne oscilacije, a upravo ona je poslednjih godina glavni oslonac ispod cene. Kako se ta tražnja pravilno meri, i zašto nominalna cena o tome govori najmanje, razložili smo u vodiču kako čitati cenu zlata.

Šta dalje pratiti

Dve stvari vrede pažnje. Prva je da li će britanski sud i Banka Engleske dobiti pravni osnov da metal isporuče sada kada obe venecuelanske strane traže isto — jer se spor osam godina vodio upravo oko toga ko sme da potpiše. Druga je da li će drugi držaoci rezervi u Londonu, posle ovog presedana, ubrzati sopstvenu repatrijaciju.

Kretanje cene i makro pokazatelje pratimo na makro monitoru i uz aktuelnu cenu zlata, a ponuda fizičkog metala dostupna je kroz kupovinu zlata i zlatne poluge.

Izvori

• Financial Times, 14. avgust 2026 — „Venezuela wants its gold back from Bank of England”, autori Džo Danijels, Ana Rodriges Brason, Sem Fleming i Džozef Koteril. Zajedničko saopštenje vlasti i opozicije, iznos od četiri milijarde dolara i 31 tona u Banci Engleske, obrazloženje obnovom posle junskih zemljotresa, mesečna inflacija 19,9 odsto u julu naspram 13,8 odsto u junu, procena godišnje inflacije oko 575 odsto, procenjeni suvereni dug oko 240 milijardi dolara, stav britanskog ministarstva spoljnih poslova i Banke Engleske. Original: ft.com.

• Vrhovni sud Ujedinjenog Kraljevstva, presuda iz decembra 2021. godine — spor o tome koji organ venecuelanske centralne banke britanski sudovi priznaju kao ovlašćen za raspolaganje zlatom; blokada ostala na snazi.

• Narodna banka Srbije — 54,31 tona zlata, oko 6,8 milijardi evra, odnosno 22,8 odsto bruto deviznih rezervi na kraju maja 2026. godine; preko 94 odsto rezervi čuva se u trezoru u Beogradu; oko 13 tona vraćeno iz Berna i Londona između 2019. i 2021. godine.

• Preračun vrednosti 31 tone — sopstvena računica na osnovu cene zlata u navedenim godinama; iznosi su zaokruženi i indikativni.