Rej Dalio: zlato 5 do 15 odsto portfolija, ispred bitkoina

Rej Dalio je 1975. godine osnovao Bridžvoter u dvosobnom stanu i izgradio ga u najveći hedž fond na svetu. U intervjuu za podkast The Diary of a CEO navodi da je investitorima kumulativno doneo oko 53 milijarde dolara neto dobitka, uz prosečan prinos od približno 12 odsto.

Jedan podatak nosi težinu ostatka razgovora: 2008. godine, dok je američki berzanski indeks izgubio blizu 40 odsto, njegov fond je završio godinu u plusu od 9,5 odsto.

Kada takav sagovornik na pitanje o veštačkoj inteligenciji i balonu odgovori potvrdno, a zatim pređe na to kako raspoređuje sopstveni novac, vredi pažljivo čitati brojke. Jedna od njih tiče se direktno investicionog zlata.

Brojka: 5 do 15 odsto u tvrdom novcu

Najkonkretniji deo razgovora nije prognoza nego raspon.

Dalio kategoriju koju naziva tvrdim novcem — imovinu koja se ne može štampati — postavlja na 5 do 15 odsto portfolija za većinu ljudi. Unutar te kategorije izričito pretpostavlja zlato bitkoinu, uz napomenu da bitkoin drži na oko jedan odsto sopstvenog portfolija.

Ovo je njegov okvir razmišljanja, ne preporuka ovog sajta i ne investicioni savet. Ali je koristan kao merilo: kada neko ko decenijama upravlja institucionalnim novcem javno imenuje raspon, dobijate referentnu tačku umesto opšteg mesta da „zlato treba imati”.

Zašto tvrdi da gotovina nije sigurna

Deo koji najviše ide uz srpski kontekst nije o zlatu nego o depozitu.

Njegov argument je da je gotovina — a pod tim podrazumeva i novac na štednji i u fondovima novčanog tržišta — imovina sa najgorim dugoročnim prinosom, i to gotovo zagarantovano. Mehanizam je jednostavan:

1. Kamata na depozit uglavnom se kreće oko stope inflacije, pa realni prinos teži nuli.

2. Porez se plaća na nominalnu kamatu, a ne na ono što je od nje preteklo posle inflacije.

3. Rezultat: štediša plaća porez i na deo koji mu je inflacija već uzela.

Ljudi drže gotovinu zato što se oseća sigurno, a osećaj sigurnosti i stvarna zaštita kupovne moći nisu ista stvar. Kako se ta razlika meri i zašto je nominalni iznos najslabije merilo, razložili smo u vodiču kako čitati cenu zlata i u tekstu o inflaciji kao porezu na neznanje. Razliku između nominalne i realne vrednosti moguće je proveriti kroz kalkulator inflacije.

Zašto baš zlato

Njegovo obrazloženje ima tri dela, i nijedan nije o ceni.

Prvo, korelacija. Kada većina ostalih oblika imovine prolazi loše, zlato po pravilu prolazi dobro. Zato ga naziva delotvornim diverzifikatorom: dodavanjem u portfolio smanjuje se rizik, a da se prinos ne smanjuje srazmerno. To je matematika diverzifikacije, a ne stav o smeru cene.

Drugo, istorija. Zlato je bilo novac sve do 1971. godine, kada je prekinuta veza dolara sa metalom — pre tačno pedeset pet godina ovog avgusta. Šta se od tada dogodilo sa kupovnom moći papirnog novca, prikazano je na stranici sa istorijskom cenom zlata.

Treće, ko ga drži. Centralne banke ga i danas drže kao rezervu. Ovde vredi napraviti jednu ispravku radi preciznosti: on zlato naziva drugom najvećom rezervnom valutom, što je tačno ako se dolar posmatra kao jedinstven blok. Mereno po pojedinačnoj vrsti imovine, prema godišnjem izveštaju Evropske centralne banke zlato je prvo — oko 27 odsto svetskih rezervi, ispred američkih obveznica sa oko 22 odsto, o čemu smo pisali u analizi zlata kao najveće rezervne imovine sveta.

Zlato ispred bitkoina — i tri razloga

Poređenje je izneo bez ustezanja, iako sam drži nešto bitkoina.

Treći red je onaj koji ga najviše zanima: centralne banke, kaže, neće držati značajnije iznose bitkoina upravo zato što žele privatnost i kontrolu nad sopstvenim rezervama. Detaljnije poređenje dva pristupa dato je u analizi zlato ili bitkoin, a scenariji sistemskog stresa — nestanak struje, pad mreže, zabrana — razrađeni su u tekstu šta opstaje kada padne mreža. Srodnu dilemu oko digitalnog novca obradili smo u vodiču o digitalnom evru.

Rusija: drugu imovinu su zamrznuli, zlato nisu

Najoštriji primer u celom razgovoru staje u jednu rečenicu. Kada su 2022. godine zamrznute ruske rezerve, zamrznuto je ono što je bilo dostupno u stranim sistemima — a metal u domaćem trezoru nije.

To je rizik druge strane u najčistijem obliku: zlato nije ničija obaveza, ali pravo da ga pomerite jeste, ako leži u tuđoj jurisdikciji. Isti mehanizam razložili smo u tekstovima o sankcijama, SWIFT-u i zlatu i, na sasvim svežem primeru, u analizi venecuelanskog zlata u Banci Engleske. Zbog toga sve više centralnih banaka metal fizički vraća kući, o čemu smo pisali u analizi povratka zlatnih rezervi.

Ali zlato nije osiguranje od svega

Ovde treba izneti ono što u intervjuu nije rečeno, a bez čega je slika nepotpuna.

Kada balon pukne, prvi refleks tržišta je potraga za gotovinom — a prodaje se ono što se najlakše proda. Zlato tada ume da padne zajedno sa svim ostalim. U jesen 2008. godine, usred sloma, cena zlata pala je oko 30 odsto pre nego što je krenula u višegodišnji rast koji ju je do 2011. skoro utrostručio.

Pouka nije da diverzifikacija ne radi, nego da radi na roku na kojem je zamišljena. Zlato je zaštita od erozije kupovne moći i od rizika druge strane, a ne od tromesečne panike. Ko od njega očekuje da odmah poraste onog dana kada berza padne, meri pogrešnu stvar. Uz to idu i trošak koji nema kamatu, premija pri kupovini i raspon između kupovne i prodajne cene.

Veliki ciklus: gde smo, po njemu

Njegov okvir nije prognoza jednog događaja nego sticaj tri procesa koji se, kaže, dešavaju istovremeno:

Taj veliki ciklus, po njegovoj proceni, traje otprilike koliko i jedan ljudski vek — oko 80 godina — a poslednji je počeo 1945. godine. Unutar njega teku kratki ciklusi od recesije do recesije, prosečno oko šest godina, uz odstupanje od oko tri. Na pitanje gde se nalazimo, odgovara da su Sjedinjene Države, Britanija i niz drugih zemalja u fazi opadanja tog ciklusa.

Dva potkrepljenja koja navodi vredi zapamtiti jer se lako proveravaju: Kina je danas veći trgovinski partner većini zemalja nego Sjedinjene Države, a Britanija je u sedam godina promenila šest premijera, što tumači kao tipičan simptom države koja je ostala bez fiskalnih izbora. Kada se to reši, kaže, rešava se kombinacijom štampanja novca, restrukturiranja duga i — istorijski često — kontrola kapitala i izlaznih poreza.

Šire o toj logici pisali smo u tekstovima o povratku istorije i monetarnoj budućnosti i o geopolitici i zlatu.

Mehanika balona u jednom primeru

Deo o veštačkoj inteligenciji svodi se na aritmetiku koja nema veze sa tehnologijom.

Zamislite akciju vrednu 100 jedinica. Na osnovu te vrednosti podižete kredit od 50. Zatim se dogodi nešto što ulagačima naloži gotovinu — najčešće rast kamatnih stopa — pa svi istovremeno prodaju. Cena pada na 25. Dug od 50 ostaje. Sada morate da prodajete brzo, kao i svi ostali, pa cena pada dalje, potrošnja se smanjuje, tuđi prihod pada.

Znaci koje navodi nisu o ceni nego o strukturi: zaduživanje radi kupovine, ulazak neiskusnih ulagača preko instrumenata sa polugom i naglo povećana emisija akcija — jer, kako kaže, malo šta se lakše proizvodi od nove akcije. I dodaje ogradu koju treba zapamtiti: balon nije stanje uključeno ili isključeno, nego pitanje stepena.

Srpske brojke uz isti okvir

Ovde njegov argument o gotovini prestaje da bude apstraktan.

Dakle: oko devet desetina domaće štednje stoji upravo u onome što on naziva imovinom sa najgorim dugoročnim prinosom. Istovremeno, država je iznad njegovog raspona — Narodna banka Srbije drži 22,8 odsto rezervi u zlatu, znatno više od gornjih 15 odsto koje pominje za pojedinca.

Za osećaj razmere: donja granica njegovog raspona, primenjena na deviznu štednju građana, iznosila bi oko 800 miliona evra u metalu — otprilike osmina onoga što centralna banka već drži. O tom raskoraku između države i štediše pisali smo u posebnoj analizi.

Šta je od ovoga upotrebljivo

Tri stvari se prevode u praksu, bez preporuke — odluka je vaša.

• Odnos, ne trenutak. On izričito kaže da ni iskusni ulagači ne pogađaju vrh balona. Praktičan odgovor na to je ravnomerna kupovina kroz vreme (DCA), objašnjena na stranici mesečne kupovine i u odgovoru na pitanje kada kupiti zlato.

• Rezerva merena u mesecima. Njegovo lično merilo nije procenat nego pitanje koliko meseci porodica može da živi ako prihod stane. To je okvir koji prethodi svakoj alokaciji.

• Trošak ulaska je jedini broj na koji utičete. Svetsku cenu ne menja niko, ali razlika u premiji između pločice od jednog grama i poluge od sto grama u potpunosti je stvar odluke kupca — pokazano u poređenju pločica od 1 i 10 grama i proverljivo kroz kalkulator premije. Ponuda je dostupna kroz kupovinu zlata i zlatne poluge, a domaće cene su uporedive na benchmark stranici.

Onima koji tek razmatraju ulazak praktičan okvir daje vodič za prvo zlato od 500 evra, uz aktuelnu cenu zlata i makro pokazatelje na makro monitoru.

Izvori

• Podkast „The Diary of a CEO”, razgovor Stivena Bartleta sa Rejom Daliom, avgust 2026 — navodi o Bridžvoteru (osnovan 1975, oko 53 milijarde dolara kumulativnog neto dobitka, prosečan prinos oko 12 odsto, prinos od 9,5 odsto u 2008. godini); raspon od 5 do 15 odsto portfolija u tvrdom novcu uz prednost zlata; oko 1 odsto portfolija u bitkoinu; obrazloženje zašto gotovina ima najgori dugoročni prinos; znaci balona; veliki ciklus od oko 80 godina i kratki ciklus od oko šest godina; ocena da su Sjedinjene Države i Britanija u fazi opadanja. Sadržaj je prepričan i preveden, bez prenošenja transkripta.

• Evropska centralna banka, godišnji izveštaj o međunarodnoj ulozi evra — udeo zlata u zvaničnim svetskim rezervama oko 27 odsto, ispred američkih obveznica sa oko 22 odsto.

• Narodna banka Srbije — 54,31 tona zlata, odnosno 22,8 odsto bruto deviznih rezervi na kraju maja 2026. godine; devizna štednja građana preko 16 milijardi evra i dinarska štednja oko 208 milijardi dinara početkom 2026. godine.

• Kretanje cene zlata u 2008. godini — pad od približno 30 odsto tokom jesenje likvidnosne krize, pre višegodišnjeg rasta do vrhunca 2011. godine.