S&P 500 ili zlato: šta je 10.000 dolara donelo više od 2000. do danas

Da ste 1. januara 2000. uložili 10.000 dolara u zlato, danas biste imali oko 138.600 dolara. Da ste ih uložili u S&P 500 i reinvestirali svaku dividendu, oko 85.100. Da ste kupili indeks i dividende trošili — oko 52.200.

To je naslov koji zlato voli. Problem je što je 1. januar 2000. bio vrh dot-kom balona za akcije i dvadesetogodišnje dno za zlato — najpovoljniji datum koji zlato može da izabere. Zato ovaj tekst ne poredi jednu godinu nego pet, prati ih do 23. oktobra 2026., dodaje porez kakav stvarno plaća ulagač iz Srbije i trošak kupovine fizičkog zlata, i otvoreno kaže gde zlato gubi. Cena zlata je u ovom trenutku oko 4.020 dolara po unci, 27 odsto ispod januarskog vrha; to je ugrađeno u svaku tabelu.

Pravila igre

Pet početnih godina, jedan kraj: 23. oktobar 2026.

Tri stvari koje tabela kaže, a naslov prećutkuje:

• Pobednik zavisi od datuma. Dva početka daje zlatu, dva S&P 500, jedan je izjednačen. Svako ko vam pokazuje samo 2000. godinu prodaje vam datum, ne imovinu.

• Dividende su pola priče o akcijama. Od 2000. do danas razlika između indeksa sa i bez dividendi je 33.000 dolara na uloženih 10.000. Poređenje koje ignoriše dividende favorizuje zlato — i mi smo ga ranije objavljivali bez te ograde.

• Zlato je poslednjih 16 godina gubilo. Ko je ušao 2010. ili 2015. ima u akcijama dvostruko ili trostruko više. Zlato je svoju prednost zaradilo u deceniji 2000–2010, kada se cena učetvorostručila dok je indeks stajao u mestu.

Šta je 2026. promenila

Dokument koji smo preradili završavao se 31. decembra 2025. Za deset meseci slika se pomerila:

To je preokrenulo početak 2005. (krajem 2025. zlato je vodilo 98.944 naspram 84.579) i smanjilo prednost zlata svuda. Zašto zlato pada usred rata i inflacije i zašto ga realni prinosi obaraju i kada inflacija ubrzava, razložili smo u prethodnim tekstovima.

Porez: tu rezident Srbije igra drugačiju igru

Prvobitni dokument oporezivao je samo akcije, i to po američkoj stopi od 15 odsto. To je nepošteno poređenje za Amerikanca, jer SAD zlato oporezuju kao „kolekcionarsku” imovinu po stopi do 28 odsto. Ali za ulagača iz Srbije asimetrija je stvarna i ide u korist zlata:

Preračunato: dividende reinvestirane posle zadržanih 30 odsto, kapitalni dobitak oporezovan sa 15 odsto pri prodaji; zlato umanjeno za 5 odsto ukupnog troška kupovine i prodaje (premija pri kupovini plus razlika pri otkupu, uobičajeno 4–7 odsto).

Porez vraća početak 2005. zlatu i proširuje prednost gde je zlato već vodilo. Ne menja ni jedan od dva slučaja gde S&P 500 vodi — razlika je tamo prevelika.

Ono što nijedna tabela ne pokazuje: koliko je bolelo

Prinos na kraju je statistika o datumima. Vlasnik u međuvremenu živi kroz padove, i tu se dve imovine ne razlikuju po veličini, nego po vremenu:

Zato ni jedna od dve imovine nije „sigurna” u smislu da ne pada. Razlika je u tome što su padali u različito vreme: zlato je raslo 2000–2011 dok su akcije stajale, akcije su rasle 2011–2020 dok je zlato padalo. To je ceo argument za držanje obe, i razlog što institucionalni ulagači govore o 5–15 odsto u zlatu, ne o 100.

Za štedišu u evrima: i indeks i zlato su dolarska imovina, a dolar je od 2000. prema evru izgubio oko 10 odsto. Isti faktor smanjuje oba iznosa; rangiranje ostaje. Kako se zlato ponelo prema beogradskom kvadratu i prema domaćim obveznicama, poredili smo posebno.

Šta sledi za kupca u Srbiji

Tri zaključka, bez preporuke:

• Ne kupujte datum. Jednokratna kupovina 1. januara 2000. je savršen datum koji niko nije mogao da zna unapred; jednokratna kupovina 1. januara 2010. je deset godina čekanja. Ravnomerna kupovina kroz vreme uklanja rizik datuma, a u godini u kojoj je zlato 27 odsto ispod vrha to nije teorija.

• Porez i druga ugovorna strana su stvarna prednost zlata ovde. Rezident Srbije na zlato ne plaća ni PDV ni kapitalni dobitak, a na američke akcije plaća 30 odsto na dividende pre nego što ih vidi. Zlato u sopstvenom posedu nema rizik druge strane; koja su četiri načina da se poseduje, razložili smo ranije.

• Trošak je jedina stavka pod vašom kontrolom. Pet odsto u tabeli iznad je pretpostavka; stvarna premija zavisi od gramaže i prodavca. U ponudi Zlatnog Standarda prodajna i otkupna cena stoje jedna pored druge, kalkulator premije pokazuje koliko plaćate iznad spot cene, a preuzimanje je lično u kancelarijama u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Od 2000. zlato je pobedilo. Od 2010. nije. Oba su istina, i oba vrede manje od datuma na kome ste ušli. Odluka je vaša — mi pokazujemo brojke.

---

Metodologija i izvori. S&P 500: godišnji zaključci indeksa (^GSPC) i indeksa ukupnog prinosa sa reinvestiranim dividendama (^SP500TR), Yahoo Finance; „1. januar” = zaključak poslednjeg trgovačkog dana prethodne godine; stanje na 22.10.2026 (7.663,43 / 17.195,57). Zlato: LBMA PM zaključne cene 31.12.1999 (290,25 $), 2004 (435,60), 2009 (1.087,50), 2014 (1.199,25), 2019 (1.514,75); kraj 2025. ≈ 4.310 $ (približno; fjučers 4.341); 23.10.2026 spot 4.023 $. Porez za rezidenta Srbije: 30 % zadržano na dividende (bez ugovora SAD–Srbija), dividende reinvestirane neto, 15 % na kapitalni dobitak pri prodaji; gubitak se ne oporezuje; bez poreza američkih saveznih država. Zlato: bez poreza za fizičko lice (lična imovina), 5 % pretpostavljeni ukupni trošak kupovine i prodaje. Nominalni dolari, bez inflacije i troška čuvanja. Padovi: S&P 500 i zlato po mesečnim zaključcima, zaokruženo. Prvobitni dokument „S&P 500 ili zlato: šta je donelo više, 2000–2025” proveren je nezavisno — sve kolone pre poreza i posle američkog poreza poklapaju se do na nekoliko dolara; ispravljena je početna cena zlata za 2020. (PM fiksing 1.514,75 umesto 1.523) i dodate su 2026. godina, porez za Srbiju, trošak i padovi. Ništa u tekstu nije investicioni savet.