Cena zlata pala za 28%, a Kina kupuje najviše od 2023.

Sedmog jula stigle su dve vesti. Bloomberg je objavio tekst pod naslovom „Bikovsko tržište zlata je gotovo — sve oči su sada uprte u medvede”, o individualnim investitorima koji izlaze sa tržišta. Istog dana Narodna banka Kine saopštila je da je u junu kupila najviše zlata u jednom mesecu od 2023. godine.

Te dve vesti su cela priča o zlatu u ovom trenutku: dok jedni izlaze, najveći i najstrpljiviji kupci na svetu — centralne banke — ubrzavaju. Cena nije priča. Priča je šta rade oni koji zlato kupuju decenijama.

Sa vrhunca od oko 5.600 dolara po unci krajem januara, cena zlata spustila se na oko 4.000 dolara — približno 28% ispod maksimuma. Drugi kvartal bio je najslabiji za zlato još od 2013. Iz zlatnih ETF fondova (berzanskih fondova koji prate cenu zlata) povučeno je, prema procenama, oko 18 milijardi dolara od vrhunca naovamo — velikim delom kasni novac koji je ušao na vrhuncu prošlogodišnjeg talasa i izašao čim se trend prelomio.

Koliko je cena zlata zaista pala

Ništa od toga nije novost za čitaoce ovog sajta: da je korekcija posle ovakvog rasta verovatna i da je tehnička, a ne fundamentalna, pisali smo više puta — kao i o mehanici prethodnih naglih padova u analizama zašto je zlato palo i pada od 10% u martu.

Kupac koji ne juri cenu

Centralne banke dominiraju tržištem zlata od 2022. godine, kada je zamrzavanje ruskih rezervi od oko 300 milijardi dolara naučilo svako ministarstvo finansija na svetu da dolarska imovina nosi rizik druge strane. Od tada se ponašaju kao štediše, a ne kao trgovci:

Obrazac je jasan. Kada se cena gotovo udvostručila u odnosu na najnižu tačku u 2025. godini, kupovina je usporila — ne zato što je interesovanje nestalo, nego zato što razuman štediša kupuje manje kada ono u čemu štedi poskupi. A kada je cena pala, kupovina je ubrzala: Kina je u prvih šest meseci 2026. dodala oko 40 tona, naspram 27 tona u celoj 2025. Najviše zlata u jednom mesecu kupila je upravo sada, pri ceni skoro 30% ispod vrhunca — a ne tokom celog prethodnog rasta. Širi kontekst rekordne akumulacije i predvodnika kupovine opisali smo ranije.

Centralne banke, jednostavno, kupuju pad.

Ništa u razlozima nije promenjeno

Zašto? Zato što nijedan razlog za kupovinu nije nestao kada je cena pala.

Svetski savet za zlato (WGC) ove godine je anketirao 76 centralnih banaka — institucije koje stvarno drže svetske rezerve. Rezultati, crno na belo: 74% očekuje da će udeo dolara u svetskim rezervama za pet godina biti niži, 84% očekuje da će udeo zlata biti veći, a rekordnih 45% planira da poveća sopstvene rezerve u narednih 12 meseci.

U pozadini stoji ista aritmetika koju pratimo mesecima: američki javni dug raste za bilione, plan otplate ne postoji, a dolar se i dalje koristi kao poluga pritiska — o čemu smo pisali kroz sankcije, SWIFT i zlato.

Centralna banka koja u rezervama drži dolare zapravo drži potraživanje prema prezaduženoj i nepredvidivoj vladi; zlato u sopstvenom trezoru nije ničija obaveza. Ta računica važila je pri ceni od 5.600 dolara — i jednako važi pri 4.000. Zato je zlato i postalo najveća rezervna imovina sveta, a metal se fizički vraća u domaće trezore.

Trgovac i štediša: isti pad, dva sveta

Trgovac koji je u minusu od 28% ima problem — njegov cilj je da metal što pre pretvori u više papirnih dolara. Štediša koji planira da akumulira zlato narednu deceniju upravo je dobio bolju cenu.

To je ista razlika između papirnog i fizičkog tržišta koju smo razložili ranije: papirni novac beži na svaki trzaj cene, fizički metal menja vlasnika — od nestrpljivih ka strpljivima. Rasprodaja zato nije uplašila najveće kupce na tržištu. Sudeći po junskim brojkama, moguće je da su upravo na nju i čekali.

Šta to znači za investiciono zlato u Srbiji

Za domaćeg čitaoca tri stvari slede direktno iz brojki — bez ijedne preporuke, jer odluka je vaša:

• Cena grama zlata pratila je pad. Dinarska cena grama izvedena je iz svetske spot cene i kursa, pa je korekcija na globalnom tržištu spustila i ulaznu cenu za investiciono zlato u Srbiji. Kako se od spot cene stiže do cene na računu — i gde se kriju marže — razložili smo u analizi cene grama zlata u Srbiji.

• Disciplina umesto pogađanja dna. Pandan ponašanju centralnih banaka jeste postepena kupovina (DCA) umesto pokušaja da se pogodi savršen trenutak. Onima koji tek počinju praktičan okvir daje vodič za prvo zlato od 500 evra, a sopstveni profil mogu da provere kroz procenu investitora.

• Kupovina sa razumevanjem premije. Ko odluči da kupi zlato, poredi dilere i gramaže — premija po gramu opada kako gramaža raste, što pokazuje poređenje 1g i 10g pločica. Ponuda i poručivanje: kupovina zlata, uključujući kupovinu na internetu.

Uloga fizičkog zlata pritom ostaje ista kao i za centralne banke: sigurno utočište i čuvar kupovne moći na horizontu od decenije — ne instrument za brzu trgovinu.

Šta dalje pratiti

Tri pokazatelja govore više od naslova: da li Kina u julu produžava niz na 21. mesec, kvartalni podaci WGC-a o ukupnoj kupovini centralnih banaka (drži li se tempo iznad proseka) i da li se odliv iz ETF fondova zaustavlja. Sve to, uz aktuelnu cenu zlata i širu sliku na makro monitoru, pratimo kontinuirano.

Izvori

• Narodna banka Kine / Državna uprava za devize (SAFE), 7. jul 2026 — junska kupovina od 480.000 unci (14,93 tone), najveća mesečna od 2023. godine, dvadeseti uzastopni mesec; preneo Bloomberg.

• Bloomberg, 7. jul 2026 — tekst o kraju rastućeg ciklusa i izlasku individualnih investitora; procene odliva iz zlatnih ETF fondova od vrhunca (oko 18 milijardi dolara).

• World Gold Council — Central Bank Gold Reserves Survey 2026 — 76 anketiranih banaka: 74% očekuje niži udeo dolara, 84% veći udeo zlata, 45% planira sopstvene kupovine.

• World Gold Council — Gold Demand Trends — kupovine centralnih banaka: oko 1.090 tona (2024), oko 860 tona (2025, −21%), 244 tone (1. kvartal 2026); Kina oko 40 tona u prvom polugodištu 2026. naspram 27 tona u 2025.