Kina piše plan za juan, a trezor puni zlatom

Desetog avgusta Narodna banka Kine objavila je svoj plan reformi i razvoja za period od 2026. do 2030. godine, uz devet pratećih akcionih planova za pojedinačne oblasti. To je strateški okvir za sve što ta institucija namerava da uradi u naredne četiri i po godine.

Tri dana ranije, ista institucija objavila je mesečne podatke o rezervama. Zlato je kupovala i u julu — dvadeset prvi mesec zaredom, i to najviše u jednom mesecu od oktobra 2023. godine.

Dva saopštenja, ista nedelja, ista institucija. U prvom se zlato ne pominje nijednom rečju. U drugom je jedina vest.

Šta plan zapravo obećava

Dokument je podeljen u pet celina, i svaka je formulisana kao dugoročni zadatak, a ne kao mera za tekuću godinu.

Četvrta celina je ona zbog koje je vest obišla svet. Plan izričito nalaže da se proširi upotreba juana u međunarodnoj trgovini, investicijama i finansiranju, da se razvija tržište juana van Kine i da se izgradi širok i višeslojan sistem prekograničnih plaćanja u toj valuti. Uz to ide i formulacija o usklađivanju otvorenosti i bezbednosti, kojoj se vredi vratiti.

Ukratko: ovo je plan da juan postane rezervna valuta prvog reda.

Reč koja se u planu ne pojavljuje

U celom saopštenju o planu zlato se ne pominje. Ni kao rezervna imovina, ni kao deo infrastrukture, ni kao instrument stabilnosti.

A brojke iz iste nedelje izgledaju ovako:

Kina je time potvrdila najduži poznati niz uzastopnih mesečnih kupovina u svojoj istoriji, i to ubrzanjem, a ne usporavanjem. Kupovina traje kroz rast cene zlata, kroz korekcije i kroz rekorde — što je obrazac koji smo već opisali u analizi pada cene uz ubrzanu kupovinu centralnih banaka.

Vredi zadržati meru: ono što se ne piše u planu nije dokaz namere. Ali institucija koja četiri i po godine unapred popisuje svoje prioritete, a istovremeno svakog meseca kupuje metal koji u tom popisu ne postoji, govori dve stvari na dva različita mesta.

Juan na papiru i juan u obračunima

Plan je ambiciozan. Podaci o stvarnoj upotrebi juana su znatno skromniji, i to je ključ za razumevanje cele priče.

Drugim rečima, druga privreda sveta i najveći izvoznik na planeti ima valutu u kojoj ostatak sveta drži manje od dva odsto svojih deviznih rezervi. Udeo u plaćanjima nije samo mali nego je u poslednjih godinu dana i pao, uprkos svim mehanizmima koje je Peking izgradio.

Tu se otvara pravo pitanje. Kada institucija donese petogodišnji plan da promeni nešto što se decenijama ne menja, ona istovremeno priznaje koliko je taj zadatak težak. A dok se on rešava, rezerve moraju negde da stoje.

Zašto valuti treba sidro koje nije ona sama

Nijedna valuta ne postaje rezervna zato što tako piše u planu. Postaje rezervna kada druge države pristanu da u njoj čuvaju nacionalnu štednju — a taj pristanak nije tehničko pitanje nego pitanje poverenja.

Dolar ga je stekao kroz industrijsku moć, dubinu tržišta obveznica i, u prvim decenijama, kroz konvertibilnost u zlato. Evro ga je nasledio od marke i franka, pa ga zadržava. Juan nema nijedno od toga: kapitalni račun mu je ograničen, kurs je i po samom planu predmet upravljanja, a tržište državnih obveznica nije otvoreno kao američko.

Ostaje treći put — imovina koja ne zavisi od poverenja u izdavaoca zato što izdavaoca nema. Zlato nije ničija obaveza: ne može da bankrotira, ne može da se odštampa i ne može ga zamrznuti potpis u tuđoj prestonici. Zato ga centralne banke kupuju u trenutku u kojem poverenje u fiat valute slabi, a dedolarizacija prestaje da bude tema konferencija i postaje bilansna stavka.

Kina nijednom nije rekla da zlato stoji iza juana, i takva tvrdnja bila bi pripisivanje namere. Ono što se može reći jeste da valuta koja želi da bude rezervna gradi rezervu koja nije ona sama.

Osam procenata naspram dvadeset sedam

Najkorisnija brojka u celoj priči nije količina nego udeo.

Zlato vredno 306,35 milijardi dolara čini 8,2 odsto ukupnih zvaničnih rezervnih sredstava, koja sa deviznim delom iznose oko 3.725 milijardi dolara. Prema godišnjem izveštaju Evropske centralne banke, zlato danas čini oko 27 odsto zvaničnih svetskih rezervi — o čemu smo pisali u analizi zlata kao najveće rezervne imovine sveta. Kina je, dakle, i posle dvadeset jednog meseca kupovine i dalje znatno ispod svetskog proseka.

Sledi računica, namerno gruba i izričito hipotetička — Kina nikada nije objavila cilj za udeo zlata:

• da bi zlato dostiglo 27 odsto ukupnih rezervi, uz nepromenjen devizni deo, njegova vrednost morala bi da poraste na oko 1.264 milijarde dolara;

• razlika u odnosu na sadašnjih 306 milijardi je oko 958 milijardi dolara;

• pri ceni od oko 4.400 dolara po unci to je približno 6.800 tona metala;

• to je blizu dve godine ukupne svetske rudarske proizvodnje, koja se kreće oko 3.600 tona godišnje.

Broj deluje dramatično, pa mu odmah treba protivteža: pri julskom tempu od 20 tona mesečno takva kupovina trajala bi skoro tri decenije. Zaključak nije da je skok cene neizbežan, nego da prostor za kupovinu ne postavlja granicu tražnji u dogledno vreme. Ograničenje je tempo, ne prostor.

Potrebna je i jedna ograda: u analizama se redovno navodi ocena da su stvarne kineske zalihe veće od zvanično prijavljenih. To je pretpostavka tržišta, a ne podatak, i ovde se ne uzima kao činjenica.

Otvorenost i bezbednost: rečenica koja se lako preskoči

Jedna formulacija iz plana zaslužuje pažnju više nego naslovi o digitalnom juanu:

Uskladićemo otvorenost i bezbednost i ojačaćemo sposobnost da očuvamo finansijsku stabilnost u uslovima otvorenosti.

U jeziku centralnog bankarstva to znači: otvorićemo se, ali tako da nas otvorenost ne učini ranjivima. Iz istog razloga plan traži sopstveni, širok sistem prekograničnih plaćanja u juanu i jaču povezanost domaće i inostrane finansijske infrastrukture.

Ta rečenica ima datum. Zamrzavanje deviznih rezervi 2022. godine pokazalo je svakoj centralnoj banci van zapadnog bloka da rezerva u tuđem sistemu nije imovina nego dozvola — što smo razložili u tekstovima o sankcijama, SWIFT-u i zlatu i o riziku druge strane. Odgovor koji se od tada ponavlja ima dva dela: sopstvene kanale za plaćanja i metal u domaćem trezoru. Drugi deo tog odgovora vidi se i u povratku zlatnih rezervi kući, a razlozi šireg zaokreta sabrani su u analizi monetarne budućnosti dolara i zlata.

Digitalni juan i fizički metal

Plan svrstava digitalni juan u infrastrukturu, uz platne i trezorske sisteme i kreditni registar. To je tehnički, a ne monetarni odeljak — digitalni juan menja način na koji novac putuje, ne ono što stoji iza njega.

Zato dve odluke iste institucije nisu protivrečne nego se dopunjuju. Digitalna valuta rešava brzinu i domet plaćanja; zlato rešava pitanje čime se odgovara kada poverenje popusti. Isti raskorak — potraživanje naspram poseda — razložili smo u analizi selidbe zlata iz papira u fizičko, a evropska verzija iste dileme opisana je u vodiču o digitalnom evru. Razlika između papirnog i fizičkog zlata tu prestaje da bude akademska.

Šta ovo znači za cenu zlata

Za kratak rok — malo. Dvadeset tona mesečno je nešto više od pola odsto godišnje svetske proizvodnje i ne pomera spot cenu u toku dana.

Za dugi rok — više nego što izgleda, iz tri razloga:

1. Tražnja koja ne gleda cenu. Centralna banka koja popunjava rezerve ne čeka povoljan trenutak i ne prodaje na skoku. Takva tražnja deluje kao oslonac ispod tržišta, a ne kao talas — mehanizam koji rekordna akumulacija centralnih banaka potvrđuje treću godinu zaredom.

2. Kina nije sama. Poljska, Turska i Indija nastavljaju sopstvene programe, o čemu smo pisali u pregledu kupovine centralnih banaka, a i Južna Koreja se posle trinaest godina vratila na tržište. Zlato je preteklo američke obveznice u svetskim rezervama prvi put od 1996. godine.

3. Zvanične rezerve nisu jedini kineski kanal. Uvoz zlata za domaće tržište obara rekorde nezavisno od centralne banke — o čemu smo pisali u tekstu o kineskom uvozu i zategnutim maržama banaka.

Dugoročne prognoze, uključujući scenario superciklusa, sabrali smo u pregledu očekivanih cena zlata i na stranici sa prognozom cene zlata za 2026. godinu.

Šta to znači za investiciono zlato u Srbiji

Za domaćeg ulagača iz ove vesti slede tri praktične tačke — bez preporuke, jer je odluka vaša.

• Domaća cena prati svetsku. Cena grama zlata u Srbiji izvedena je iz svetske spot cene i kursa dinara, pa institucionalna tražnja koja podupire svetsku cenu podupire i domaću. Kako se od spot cene stiže do cene na računu, pokazali smo u analizi skrivenih marži u ceni grama.

• Posed, a ne potraživanje. Razlog zbog kojeg centralna banka bira metal u sopstvenom trezoru isti je razlog zbog kojeg pojedinac bira fizičko investiciono zlato sa punim vlasništvom. Narodna banka Srbije to radi godinama: krajem maja 2026. godine držala je 54,31 tonu, odnosno 22,8 odsto bruto deviznih rezervi — gotovo tri puta više od kineskog udela. O tome zašto država gomila metal dok građani štede u papiru pisali smo u posebnoj analizi, a o vraćanju zlata iz inostranstva u tekstu o repatrijaciji.

• Postepenost umesto tajminga. Kineska banka kupuje mesečno, u malim iznosima, kroz rast i kroz korekcije. Prevedeno na nivo pojedinca, to je ravnomerna kupovina (DCA) uz proveru premije po gramaži — razlika je pokazana u poređenju pločica od 1 i 10 grama.

Onima koji tek razmatraju ulazak praktičan okvir daje vodič za prvo zlato od 500 evra, a pregled ponude dostupan je kroz kupovinu zlata i zlatne poluge — uključujući i kineski panda zlatnik.

Šta dalje pratiti

Tri stvari vrede pažnje do kraja godine: da li će se niz mesečnih kupovina nastaviti i u avgustu, da li će se udeo juana u plaćanjima kroz SWIFT stabilizovati ili nastaviti da pada, i da li će Peking prvi put objaviti brojčani cilj za udeo zlata u rezervama — što do sada nikada nije uradio. Sve to pratimo uz aktuelnu cenu zlata, poređenje domaćih ponuda na benchmark stranici i makro pokazatelje na makro monitoru.

Izvori

• Narodna banka Kine preko portala gov.cn, 10. avgust 2026. — plan reformi i razvoja za period petnaestog petogodišnjeg plana (2026–2030) i devet pratećih akcionih planova; pet celina plana; formulacije o internacionalizaciji juana, tržištima juana van Kine, prekograničnim plaćanjima, digitalnom juanu i usklađivanju otvorenosti i bezbednosti. Citati su prevedeni sa engleske verzije saopštenja.

• Narodna banka Kine, podaci o rezervama objavljeni 7. avgusta 2026. — zlatne rezerve 76,08 miliona unci na kraju jula, povećanje za 640.000 unci u julu, dvadeset prvi uzastopni mesec kupovine, oko 60 tona dodato od početka 2026. godine.

• Državna uprava za devizni promet Kine (SAFE), 7. avgust 2026. — devizne rezerve 3.418,8 milijardi dolara na kraju jula 2026. godine; vrednost zlata u rezervama 306,35 milijardi dolara, naspram 303,72 milijarde na kraju juna.

• Međunarodni monetarni fond, COFER, prvi kvartal 2026. — udeo juana u svetskim deviznim rezervama 1,99 odsto, sa 1,95 odsto u četvrtom kvartalu 2025. godine.

• SWIFT, mesečni izveštaji o valutama — udeo juana u međunarodnim plaćanjima 4,33 odsto i četvrto mesto u februaru 2025. godine, odnosno 2,74 odsto i šesto mesto u februaru 2026. godine.

• Evropska centralna banka, godišnji izveštaj o međunarodnoj ulozi evra — udeo zlata u zvaničnim svetskim rezervama oko 27 odsto.

• Narodna banka Srbije — 54,31 tona zlata, oko 22,8 odsto bruto deviznih rezervi, na kraju maja 2026. godine.