Južna Koreja kupuje zlato posle 13 godina — i to domaće

Četvrtog avgusta stigla je vest koja se lako previdi u moru dnevnih naslova o zlatu: Narodna banka Koreje kupuje zlato prvi put posle trinaest godina. Njene rezerve stoje na 104,4 tone i nisu se menjale od 2013. godine, dok su centralne banke širom sveta gomilale metal rekordnim tempom.

Zanimljiviji je, međutim, način na koji to čini. Koreja neće kupovati u Londonu ni u Njujorku. Kupovaće zlato proizvedeno u sopstvenoj zemlji i čuvati ga kod kuće. A to je model koji Srbija primenjuje već godinama.

Odluka ima dva dela, i oba su neobična za centralnu banku.

Šta je tačno objavljeno

„Kako geopolitički rizici postaju trajno obeležje globalnog okruženja, među centralnim bankama je znatno poraslo interesovanje za zlato kao sigurno utočište”, objasnio je šef Odeljenja za upravljanje rezervama te centralne banke. Ranije je istu logiku sažeo drugačije: zlato treba da bude jedan od ozbiljnih oblika rezervne imovine, zbog uloge zaštite od inflacije i potencijala da posluži kao alternativa dolaru. Upravo ta uloga sigurnog utočišta stoji iza odluke.

Zašto su prestali 2013. godine

Pauza od trinaest godina nije bila slučajna. Između 2011. i 2013. korejska centralna banka kupila je ukupno 90 tona zlata — 40 tona 2011, 30 tona 2012. i 20 tona 2013. godine. Zatim je cena zlata pala, rezerve su iskazale knjigovodstveni gubitak, i kupovina je obustavljena.

To je ključ za razumevanje sadašnjeg opreza. Institucija koja je jednom bila kritikovana zbog gubitka na papiru sada se vraća na tržište sitnim koracima i sa mehanizmom koji je unapred zaštićen od optužbe da pomera cenu.

Posledica te pauze vidi se u jednoj brojci: na kraju juna 2026. godine devizne rezerve Koreje iznosile su 427,36 milijardi dolara, a zlato u njima svega 4,79 milijardi — 1,1 odsto. Dok je zlato u svetskim rezervama poraslo na oko 27 odsto, Koreja je ostala gotovo potpuno u dolarskoj imovini.

Kako će otkup teći

Mehanizam je razrađen do detalja, i svaki detalj ima svrhu. Okvir saradnje najavljen je 3. marta, a svečano je pokrenut 20. jula, kada su objavljena i pravila trgovanja.

• Samo izvozno zlato. Banka otkupljuje isključivo onaj deo proizvodnje koji je ionako bio namenjen izvozu. Time se domaće tržište zlata ne osiromašuje, pa otkup ne diže cenu domaćim kupcima.

• Blokovski poslovi. Trguje se u blokovima, a ne uobičajenim berzanskim nalozima, kako kupovina ne bi pomerala cenu unutar dana.

• Proizvođač inicira. Proizvođači prvo prijavljuju planove izvoza i očekivane rokove, a banka tek potom odlučuje da li da kupi.

• Domaći kliring i čuvanje. Poslovi se sklapaju na tržištu zlata Korejske berze, a poravnanje i čuvanje obavlja domaći centralni registar.

Zanimljiv je i izvor metala: korejsko zlato najvećim delom nije iz rudnika zlata, nego je nusproizvod topljenja bakra i cinka. Ista je situacija i u Srbiji, gde zlato dolazi uz bakar.

Zašto je kupovina preko fondova neobična

Centralne banke po pravilu kupuju fizičke poluge, a ne udele u fondovima. Kupovina berzanskih fondova sa zlatom znači da banka drži papirno potraživanje, a ne metal u trezoru.

Zato je taj potez najbolje tumačiti kao prelazno rešenje: brz način da se udeo zlata podigne dok se ne uspostavi infrastruktura za otkup fizičkog metala. Suštinska razlika između papirnog potraživanja i metala u sopstvenom posedu razložena je u analizi selidbe zlata iz papira u fizičko, a upravo se prema fizičkom delu i kreće drugi deo korejske odluke.

Domaće zlato: metal koji ne napušta zemlju

Ovde je pravi značaj vesti. Do sada je Koreja zlato kupovala u inostranstvu, plaćala ga dolarima i ostavljala u stranim trezorima. Novi okvir obrće sva tri elementa: metal se otkupljuje od domaćih proizvođača, plaća u domaćoj valuti i ostaje u zemlji.

Time se rešava problem koji je poslednjih godina pomerio ponašanje centralnih banaka — rizik druge strane. Rezerva koja leži u tuđem trezoru zavisi od odnosa dve države u trenutku kada zatreba; zlato u sopstvenom trezoru nije ničija obaveza. Zbog toga se sve više banaka odlučuje da metal fizički vrati kući, o čemu smo pisali u analizi povratka zlatnih rezervi.

Korejski model ide korak dalje: zlato uopšte ne izlazi iz zemlje.

Banka poručuje: ovo nije signal o ceni

Vest je odmah protumačena kao „kupovina pada” — centralna banka ulazi dok je cena zlata znatno ispod vrhunca. Sama institucija je, međutim, takvo tumačenje izričito odbacila.

Vreme kupovine ne određujemo prema određenoj ceni. Kada kompanija podnese zahtev, odlučujemo da li ćemo kupiti, na osnovu domaćih i međunarodnih cena zlata i tržišnih uslova.

Drugim rečima, banka poručuje da ne predviđa cenu nego upravlja rezervama. Tu razliku vredi zapamtiti i van ove vesti: kupovina centralnih banaka jeste stabilan izvor tražnje, ali nije prognoza. Ko iz institucionalnih poteza čita najavu rasta, pripisuje im nameru koju one same odriču.

Srbija je to radila godinama

Za domaćeg čitaoca ovde je najzanimljiviji deo priče. Ono što Koreja sada tek uspostavlja, Narodna banka Srbije sprovodi već nekoliko godina — i to po istom obrascu.

Otkup se obavlja od domaćeg proizvođača bakra i zlata, a rezerve su od 2012. godine više nego utrostručene. Sirovinska osnova postoji: rudnici u istočnoj Srbiji dali su u 2025. godini oko 9,1 tone zlata, uz bakar kao glavni proizvod — dakle po istom obrascu kao u Koreji, gde je metal nusproizvod topljenja bakra i cinka.

Najrečitije je, ipak, poređenje udela. Zlato čini oko petine do četvrtine srpskih bruto deviznih rezervi, dok je u Koreji na jednom procentu.

Razlika je dvadesetostruka. Koreja cilja 4 do 5 tona godišnje u ekonomiji višestruko većoj od srpske; Srbija je 2025. otkupila 3,5 tone. Mereno prema veličini privrede, srpski program je znatno agresivniji — i stariji. O tome zašto država gomila metal dok građani štede u papiru pisali smo u posebnoj analizi, a o repatrijaciji kao signalu u tekstu o vraćanju zlata iz inostranstva.

Šta to znači za cenu zlata

Za cenu zlata sam obim korejske kupovine je skroman: 4 do 5 tona godišnje jedva se primeti na tržištu na kojem centralne banke kupuju stotine tona. Značaj nije u količini nego u širenju kruga kupaca.

Koreja je do sada bila izuzetak — velika ekonomija koja je stajala po strani dok su Poljska, Kina, Turska i Indija punile trezore. Kada i takav izuzetak pređe na stranu kupaca, struktura tražnje postaje šira i stabilnija. Takva tražnja ne reaguje na dnevne oscilacije, pa deluje kao oslonac ispod cene zlata — mehanizam koji smo pokazali na junskim podacima u tekstu pad cene i ubrzana kupovina.

Šira slika je nepromenjena: zlato je postalo najveća rezervna imovina sveta, a rekordna akumulacija traje treću godinu. Dugoročne prognoze, uključujući scenario superciklusa, sabrali smo u pregledu očekivanih cena.

Šta to znači za investiciono zlato u Srbiji

Iz ove vesti za domaćeg ulagača slede tri praktične tačke — bez preporuke, jer je odluka vaša.

• Domaća cena prati svetsku. Cena grama zlata u Srbiji izvedena je iz svetske spot cene i kursa dinara, pa tražnja centralnih banaka koja drži svetsku cenu podupire i domaću. Kako se od spot cene stiže do cene na računu, razložili smo u analizi cene grama zlata u Srbiji.

• Posed, a ne potraživanje. Razlog zbog kojeg centralna banka bira metal u sopstvenom trezoru isti je razlog zbog kojeg pojedinac bira fizičko investiciono zlato sa punim vlasništvom umesto papirnog potraživanja.

• Postepenost umesto tajminga. Korejska banka izričito najavljuje postupnu kupovinu, bez jednog velikog ulaska. Isti pristup za pojedinca znači ravnomernu kupovinu (DCA), uz proveru premije po gramaži — razlika je pokazana u poređenju pločica od 1 i 10 grama.

Onima koji tek razmatraju ulazak praktičan okvir daje vodič za prvo zlato od 500 evra, a pregled ponude dostupan je kroz kupovinu zlata i zlatne poluge.

Šta dalje pratiti

Tri pokazatelja vrede pažnje: da li će korejski otkup zaista početi u najavljenom obimu, da li će se i druge azijske centralne banke odlučiti na isti model otkupa domaće proizvodnje i da li će Narodna banka Srbije nastaviti niz u 2026. godini. Sve to pratimo uz aktuelnu cenu zlata i makro pokazatelje na makro monitoru.

Izvori

• Kitco News, 4. avgust 2026 — izjave šefa Odeljenja za upravljanje rezervama Narodne banke Koreje o kupovini berzanskih fondova sa zlatom i okviru za otkup domaće proizvodnje.

• China News Service / Seoul Economic Daily, 4. avgust 2026 — demanti da je kupovina signal o ceni; okvir najavljen 3. marta i pokrenut 20. jula; blokovski poslovi i otkup isključivo izvoznog dela proizvodnje; devizne rezerve 427,36 milijardi dolara, zlato 4,79 milijardi (1,1%); pauza od 2013. zbog knjigovodstvenog gubitka; kupovine 40, 30 i 20 tona u periodu 2011–2013. godine.

• Korea Times / Korea JoongAng Daily / UPI, 3–5. avgust 2026 — rezerve od 104,4 tone nepromenjene od 2013. godine; domaći proizvođači daju 40–45 tona godišnje, banka cilja 4–5 tona namenjenih izvozu; metal se čuva u zemlji.

• Narodna banka Srbije — otkup 276 poluga odnosno 3,5 tone domaćeg zlata u 2025. godini, naspram 3,2 tone u 2024. godini; rezerve 51,7 tona na kraju 2025. godine, a 54,31 tona (oko 6,8 milijardi evra, 22,8% bruto deviznih rezervi) na kraju maja 2026; bruto devizne rezerve 29,6 milijardi evra na kraju juna 2026.

• Izveštaji o proizvodnji rudnika u istočnoj Srbiji — oko 9,1 tona zlata uz bakar u 2025. godini.