Zlato na 10.000 dolara? „Svaki superciklus donosi 7x”

Kada čovek koji je 27 godina vodio istraživanja robnih tržišta u Goldman Sachsu kaže da zlato na 10.000 dolara po unci „nije nerealno”, tržište sluša. Jeff Currie — decenijama jedan od najcitiranijih analitičara sirovina na svetu, tvorac čuvenih analiza robnih superciklusa, kasnije u Carlyle grupi — gostovao je u emisiji Open Position platforme Wealthion i izneo neuobičajeno direktnu prognozu cene zlata.

„Ne volim igru brojkama”, ograđuje se Currie na početku. „Ali mogao bih da vidim zlato na 10.000 i srebro na 300 dolara. Ne mislim da je to nerealno.” A onda dodaje rečenicu zbog koje ovaj intervju vredi pažnje: „Ljudi koji iznesu ovakve brojke odmah čuju: pa on je lud. Ali kroz svaki superciklus koji smo prošli — i onaj sedamdesetih i onaj dvehiljaditih — cene ovih sirovina porastu u proseku sedam puta.”

Za čitaoce koji ime sreću prvi put: Currie je gotovo tri decenije bio u vrhu Goldman Sachsa kao globalni šef istraživanja robnih tržišta — jedna od najuticajnijih analitičarskih pozicija u svetu sirovina. Njegove analize superciklusa spadaju među najcitiranije u struci. Posle Goldmana prešao je u Carlyle, jednu od najvećih svetskih investicionih kuća, a danas vodi sopstvenu naftnu kompaniju. Kada govori o ciklusima sirovina, govori iz iskustva dva puna ciklusa koja je analizirao iznutra.

Ko je Jeff Currie

U našoj seriji ekspertskih analiza već smo prenosili stavove Erica Sprotta, koji cilja istih 10.000 dolara, Petera Schiffa, Raya Dalija o ciklusima imperija i Rona Paula — Currie im se sada pridružuje sa čisto kvantitativnim argumentom.

Teza: obezvređivanje novca je motor

Curriejev argument ne počinje od zlata, nego od novca. „Izrazito sam optimističan prema svim plemenitim metalima, a srž svega je obezvređivanje — fiat valute postoje tek od 1971. godine. To je kratak eksperiment u istoriji čovečanstva.”

Podsetimo: od ukidanja zlatne konvertibilnosti dolara 1971, svetski novac nema pokriće u metalu, a njegova kupovna moć sistematski erodira — proces koji smo detaljno mapirali u studiji povratak istorije: zlato, dolar i monetarna budućnost. Currie iz toga ne izvodi apokalipsu, nego mehanizam: kada novac gubi vrednost, tvrda imovina je preuzima.

Tihi zlatni standard: „cena će sama obaviti posao”

Najzanimljiviji deo intervjua tiče se centralnih banaka. Na primedbu da se banke „neće vratiti na zlatni standard”, Currie odgovara da formalan povratak nije ni potreban:

„Kako cena zlata raste, njihove rezerve postaju sve više pokrivene zlatom. Neće se oni jednog jutra probuditi i proglasiti zlatni standard — cena zlata će to sama obaviti. A banke koje zlato nemaju sada žure da ga nabave.”

To je precizan opis onoga što podaci već pokazuju: zlato je postalo najveća rezervna imovina sveta sa oko 27% svetskih deviznih rezervi, centralne banke kupuju rekordno i vraćaju metal u domaće trezore. Rast cene i akumulacija se međusobno pojačavaju — bez ijedne zvanične odluke.

Prognoza cene zlata: matematika superciklusa

Currie svoju očekivanu cenu zlata ne izvodi iz želje nego iz istorije ciklusa. Evo te matematike, sa javno dostupnim brojkama:

Ako tekući ciklus isporuči i približno istorijski prosek, petocifrena cena zlata prestaje da bude provokacija i postaje projekcija. Kada domaćin dobaci da ga „neće držati za brojke”, Currie odgovara nedvosmisleno: „To nije pitanje da li — 10.000 će se dogoditi. Samo ne znam kada. Voleo bih da znam.”

Naš pregled svih većih institucionalnih prognoza — od banaka do nezavisnih analitičara — držimo ažuriran u tekstu predviđanja cene zlata 2026–2027, a sličnu „postavku decenije” analizirali smo kroz prizmu stagflacije.

Srebro na 300 dolara: solarna priča

Za srebro Currie vidi dvostruki pokretač: monetarni i industrijski. „Rast srebra je zapravo deo solarne priče. Kina je kupovala koliko god je srebra mogla da bi zaštitila industriju kojom dominira. A tražnja za solarnom energijom nastaviće da raste — dok je ponuda i dalje vrlo ograničena.”

Srebro na 300 dolara značilo bi rast višestruko veći od zlata — što je tipično za završne faze ciklusa plemenitih metala. Za ravnotežu, našim čitaocima uvek preporučujemo i drugu stranu argumenta: 4 ključne razlike zlata i srebra i analizu zamke industrijske tražnje srebra.

Matematika duga: 40 biliona bez izlaza

Domaćin emisije, i sam nekadašnji bankar Goldmana, danas u poslu sa fizičkim plemenitim metalima, dodaje argument koji Curriejevu prognozu čini strukturnom: američki javni dug dostigao je oko 40 biliona dolara uz trajno visoke kamatne stope.

„Molio sam slušaoce: pokažite mi matematiku po kojoj 40 ne postaje 50, pa 60 biliona. Gde moraju da odu porezi, inflacija ili potrošnja da bi se to zaustavilo? Taj matematički scenario ne postoji.”

Jedini istorijski izlaz iz takvog duga je obezvređivanje valute — što je, kako zaključuje, „razlog zašto zlato neće ostati na 4.000 zauvek”. Isti mehanizam razložili smo u analizi dužničke krize i obveznica, a njegove posledice po rezerve u tekstu o selidbi zlata iz papira u fizičko.

Šta to znači za investiciono zlato u Srbiji

Prognoza cene zlata — ma čija bila — nije garancija, i to je prva stvar koju treba reći. Ali tri praktične tačke stoje:

• Cena zlata u Srbiji prati svet. Dinarska cena izvedena je iz svetske spot cene i kursa. Ako se ostvari i deo prognozirane putanje, domaći kupac je oseća direktno.

• Teza ne zavisi od tačne brojke. I Currie insistira da nije poenta u 10.000, nego u mehanizmu: obezvređivanje novca, dedolarizacija i kupovina centralnih banaka drže strukturni pod ispod cene. Za pojedinca je to argument za investiciono zlato kao sigurno utočište i diverzifikaciju — ne za špekulaciju na ciljnu cenu.

• Disciplina umesto tajminga. Ko gradi poziciju, gradi je postepeno (DCA pristup) i u fizičkom obliku sa punim vlasništvom — logika koju smo razložili kroz rizik druge strane. Pregled ponude i troškova: kupovina zlata, a za procenu sopstvenog profila tu je procena investitora.

Šta dalje pratiti

Currie kaže da ga ne brine pad tražnje („to samo pomeri ciklus nekoliko godina”) nego iznenađenje na strani ponude i tehnologije. Za praćenje ostaju: tempo kupovine centralnih banaka, ponuda iz rudnika, industrijska tražnja srebra — i, naravno, aktuelna cena zlata uz makro sliku na makro monitoru.

Izvori

• Wealthion — „Open Position” — intervju sa Jeffom Curriejem (jul 2026): sve prognoze i citati u ovom tekstu (10.000/300, superciklus 7x, „cena će sama obaviti posao”, solarna tražnja srebra, 40 biliona duga).

• Javni istorijski podaci o ceni zlata — 35→850 dolara (1971–1980); ~255→~1.920 dolara (2001–2011) za kontekst superciklusa.

• Biografski podaci — 27 godina u Goldman Sachsu (globalni šef robnih istraživanja), Carlyle, sopstvena naftna kompanija — prema samoj emisiji i javno dostupnim izvorima.