Trećina Britanaca žali što nije kupila zlato

Kraljevska kovnica Velike Britanije objavila je 19. avgusta 2026. godine istraživanje o tome kako Britanci gledaju na sopstvenu štednju. Glavni nalaz zvuči kao vest o zlatu, ali je zapravo vest o ponašanju.

Trećina odraslih Britanaca (33 odsto) kaje se što u prethodnih pet godina nije uložila u zlato. A onda dolazi drugi deo istog istraživanja: samo četvrtina svih ispitanika planira da to promeni, dok bi šest od deset i dalje ostavilo novac na tekućem računu.

Kajanje je, dakle, češće od namere da se nešto uradi — i četiri puta češće od stvarnog poseda. To je najkorisniji podatak u celom saopštenju i vredi ga razložiti — jer se isti obrazac lako prepoznaje i u Srbiji.

Šta tačno pokazuju brojke

Poslednja tri reda su ključ. Osam odsto ljudi je držalo zlato, a trideset tri odsto se kaje što ga nije držalo. Odnos je otprilike jedan prema četiri: na svakog ko je kupio dolaze četvorica koji bi voleli da jesu.

Zlato izaziva više kajanja nego bitkoin

Podatak koji se lako previdi: zbog zlata se kaje 33 odsto ispitanika, a zbog bitkoina 20 odsto.

To je utoliko neobičnije što je u istom petogodišnjem periodu bitkoin imao neuporedivo glasniju pratnju — reklame, aplikacije, javne ličnosti, berzanske fondove. Zlato nema ništa od toga i ipak proizvodi više osećaja propuštene prilike.

Razlog je verovatno u tome što se zlato doživljava kao nešto što je trebalo imati, a ne kao opklada koja je mogla da prođe ili ne prođe. Poređenje ta dva pristupa razložili smo u analizi zlato ili bitkoin, a nedavno ga je istim redosledom postavio i Rej Dalio, koji zlato izričito stavlja ispred bitkoina.

Raskorak: 73 odsto brine, 25 odsto planira

Ovo je pravi nalaz istraživanja.

Skoro tri četvrtine ispitanika (73 odsto) zabrinuto je da bi globalni sukobi i ekonomska nestabilnost mogli da utiču na vrednost njihovog novca. Dve trećine brine za sopstvenu finansijsku budućnost. Više od polovine (53 odsto) ne zna gde je najbolje da drži novac.

A onda: 25 odsto planira plemenite metale, 60 odsto ostaje na tekućem računu.

Zabrinutost se, dakle, ne pretvara u raspored imovine. Ljudi tačno prepoznaju rizik, imenuju ga, i onda ne urade ništa povodom njega. Zašto je baš tekući račun najlošije mesto za dugoročnu štednju, razložili smo u analizi anatomije depozita i u tekstu o inflaciji kao porezu na neznanje.

Koliko je zlato zaista poraslo — provera brojke

Kraljevska kovnica navodi rast zlata od oko 128 odsto za pet godina, i oko 126 odsto za srebro. Vredi biti precizan: to su brojke izražene u funtama.

Naša nezavisna računica u dolarima daje drugačiji rezultat:

Razlika od oko dvadeset šest procentnih poena nije u metalu nego u valuti u kojoj se meri i u tačnom prozoru merenja. To je ista pouka koju smo razrađivali u vodiču kako čitati cenu zlata: nominalna cena je najslabije merilo, a bez naznačene valute je gotovo bez značenja.

Za domaćeg čitaoca praktična posledica je da ni britanska ni američka brojka nije njegova brojka. Kod nas se rezultat meri u dinarima, dakle preko kursa i cene grama.

Zašto je kajanje najgori razlog za kupovinu

Ovde treba stati i reći ono što se od sajta koji prodaje zlato ne očekuje.

Kupovina zato što je nešto već poraslo znači da se odluka donosi na osnovu prošlog prinosa. Prošli prinos nije prognoza. To, uostalom, poručuje i sama Kraljevska kovnica: njihov konsultant za privatno bogatstvo Stjuart O'Rajli u saopštenju naglašava da ulaganje nije gledanje unazad ni jurenje prinosa, nego razumevanje uloge koju pojedina imovina ima u dugoročnoj i raspoređenoj strategiji.

Petogodišnji prozor je, uz to, uvek stvar izbora. Evo istog metala u drugom prozoru:

• vrhunac iz septembra 2011. godine bio je oko 1.920 dolara po unci;

• do kraja 2015. cena je pala na oko 1.050 dolara, dakle oko 45 odsto niže;

• na nivo iz 2011. vratila se tek u avgustu 2020. godine — posle otprilike devet godina.

Ko je kupio na tom vrhuncu, kajao se skoro čitavu deceniju. Isti metal, ista logika, suprotan osećaj — razlika je samo u datumu ulaska. Zato je važna razlika između tehničke korekcije i promene osnova, o čemu smo pisali u analizi korekcije koja je tehnička, a ne fundamentalna, a raspon očekivanja umesto jedne brojke dat je u pregledu predviđanja.

Nije problem u informaciji nego u navici

Istraživanje meri i zašto se ne dela. Više od četiri od deset ispitanika (41 odsto) kaže da nema dovoljno finansijskog znanja da bi pozitivno uticalo na sopstvene finansije. Unutar toga, 11 odsto sebe opisuje kao potpuno neupućene, a 30 odsto kao nedovoljno upućene. Stručnjacima se smatra svega 2 odsto.

Objašnjenje je verovatno tačno, ali nepotpuno. Za odluku o udelu u portfoliju ne treba stručnost nego pravilo doneto unapred: koliki udeo, kojom dinamikom, u kom obliku. Ravnomerna kupovina kroz vreme (DCA) postoji upravo zato što uklanja potrebu za predviđanjem — okvir je dat na stranici mesečne kupovine i u kalkulatoru ravnomerne kupovine.

Za ilustraciju reda veličine: Dalio kategoriju tvrdog novca postavlja na 5 do 15 odsto portfolija. Ko takav raspon odredi unapred, nema šta da propusti — ni na gore ni na dole.

Srbija: isti obrazac, oštrije proporcije

Britanska slika je domaćem čitaocu poznata, samo su nam odnosi izraženiji.

Devizna štednja građana u Srbiji premašuje 16 milijardi evra, a dinarska je oko 208 milijardi dinara. Praktično sve stoji u depozitima. Istovremeno, Narodna banka Srbije drži 54,31 tonu zlata, odnosno 22,8 odsto bruto deviznih rezervi.

Dakle: država raspoređuje imovinu na više strana, a građani drže gotovo sve na jednom mestu. O tom raskoraku pisali smo u posebnoj analizi, a šta on znači kroz decenije pokazuju indeks kupovne moći i poređenje na stranici zlato ili štednja.

Šta bi zapravo promenilo ishod

Iz istraživanja slede tri tačke — bez preporuke, jer je odluka vaša.

• Udeo se određuje unapred, ne posle rasta. Ko ima pravilo, ne donosi odluku pod utiskom naslova. Koliko je razuman udeo i po čemu se meri, razmatra se na stranici koliko zlata treba imati.

• Trošak ulaska je jedini broj na koji utičete. Svetsku cenu ne menja niko, ali premija po gramaži je stvar izbora — razlika je pokazana u poređenju pločica od 1 i 10 grama i proverljiva kroz kalkulator premije.

• Postepenost umesto tajminga. Ravnomerna kupovina rešava upravo problem koji istraživanje opisuje: strah od pogrešnog trenutka. Praktičan uvod dat je u vodiču za prvo zlato od 500 evra, a ponuda je dostupna kroz kupovinu zlata, zlatne poluge i zlatnike.

Šta dalje pratiti

Zanimljivo će biti da li će se onih 25 odsto koji planiraju plemenite metale ikada pretvoriti u stvarnu kupovinu — istorijski se takve namere retko ostvaruju u punom obimu. Kretanje cene pratimo uz aktuelnu cenu zlata, poređenje domaćih ponuda na benchmark stranici i makro pokazatelje na makro monitoru.

Izvori

• The Royal Mint (Kraljevska kovnica), saopštenje od 19. avgusta 2026. — istraživanje među odraslim stanovnicima Ujedinjenog Kraljevstva: 33 odsto kajanja zbog zlata, 30 odsto zbog srebra, 20 odsto zbog bitkoina; rast zlata oko 128 odsto i srebra oko 126 odsto za pet godina; 73 odsto zabrinuto zbog sukoba i nestabilnosti; 53 odsto nesigurno gde da drži novac; 25 odsto planira plemenite metale, 60 odsto bira tekući račun; 8 odsto držalo zlato i 3 odsto srebro, 63 odsto tekući račun; 41 odsto nedovoljno finansijskog znanja (11 odsto potpuno neupućenih, 30 odsto nedovoljno upućenih), 2 odsto stručnjaci; izjava Stjuarta O'Rajlija, konsultanta za privatno bogatstvo. Fotografija uz tekst potiče iz materijala Kraljevske kovnice.

• Sopstvena računica petogodišnjeg prinosa — cena unce oko 1.801 dolar u avgustu 2021. i oko 4.577 dolara 21. avgusta 2026. godine, što daje rast od približno 154 odsto u dolarima. Kurs evra prema dolaru 1,1679 na dan 21. avgusta 2026.

• Istorijski nivoi — vrhunac od oko 1.920 dolara po unci u septembru 2011, pad na oko 1.050 dolara krajem 2015. i povratak na nivo iz 2011. tokom avgusta 2020. godine.

• Narodna banka Srbije — 54,31 tona zlata, odnosno 22,8 odsto bruto deviznih rezervi na kraju maja 2026; devizna štednja građana preko 16 milijardi evra i dinarska oko 208 milijardi dinara početkom 2026. godine.